ШКОЛЕ У СЕОСКОЈ СРЕДИНИ И ИНКЛУЗИВНО ОБРАЗОВАЊЕ – СТАЊЕ И МОГУЋНОСТИ

У раду се разматра контекст школе у сеоској средини и стање и могућности инклузивног образовања у њој. Обухват све деце и могућност њиховог школовања је обавеза и законски је регулисана у Републици Србији, што подразумева, између осталог, инклузивно образовање, при чему школа мора развијати сопствени конструкт који одговара друштвеним и културним околностима и различитостима ученика. У раду се присутност инклузивних карактеристика школе и могућности унапређења инклузивног образовања истражује из угла наставника, на узорку од 160 наставника из 25 школа у селима Златиборског округа. Примењена је дескриптивна метода и техника анкетирања, а као инструмент коришћен је упитник за наставнике, направљен за потребе овог рада. Резултати показују да наставници већину одлика инклузивног образовања у школама у којима раде процењују као присутне, осим присуства прилагођених наставних средстава и асистивних технологија. Као најважнију могућност за унапређење овог процеса виде у обезбеђивању професионалне подршке и додатном усавршавању за рад са ученицима којима је потребна додатна подршка.