КОРУПЦИЈА У НАРОДНИМ ОБИЧАЈИМА У СРБИЈИ – СОЦИОЕТНОЛОШКИ ПРИСТУП

У раду је са социоетнолошког аспекта анализирана корупција у оквиру народних обичаја у Србији. Анализом су обухваћени начини и облици корупције који су настали и практиковали се у последњем периоду владавине Османске империје у Србији. Преко записа најпознатијих ученика Јована Цвијића, првог великог српског научника, показано је како је корупција настала и развијала се у Србији и колико је утицала на народне обичаје српског народа. Анализом су обухваћени истраживачки подухвати који показују начине, облике и типове корупције практиковане у Србији приликом формирања нововековне српске државности у 19. веку као и на почетку 20. века и између два светска рата. Типолошки, корупција у Србији припада парохијалној, институцијалној и политичкој корупцији. Посебно је у раду анализирана осуда и оправданост корупције у српској народној традицији. У закључку рада истиче се да социоетнолошки записи показују да је корупција односно подмићивање настало као последица људске грамзивости, али и неповољних историјских и социјалних околности које су утицале на негативно искуство и негативне обрасце коруптивног понашања. Оно се кристализовало у облику порука које се преносе са генерације на генерацију.