Промене у миграторним склоностима сеоске омладине: пример насеља Каћ

Основни циљ овог рада је анализа промена у миграторним склоно- стима сеоске омладине, која је урађена на резултатима лонгитудиналног истражи- вања спроведеног 1999. и 2021. године у насељу Каћ. У оба истраживања коришће- на је иста основа за разговор ради упоредивости података. У истраживању 2021. године које је у току, а чији ће прелиминарни резултати бити представљени у раду, додато је неколико питања због претпоставке да је дошло до промена у мигратор- ним склоностима сеоске омладине. Наиме, основна претпоставка је да се разлика у миграторним склоностима сеоске омладине огледа пре свега у промени могућег жељеног места или земље пријема, односно да данас више омладине жели да оде у иностранство него пре двадесет година када су већи градови у Србији имали пред- ност. Исто тако, претпоставило се да су привлачећи и одбијајући фактори у већој мери остали исти. Анализа резултата показала је да су спољне миграције, односно одлазак у иностранство, примамљивије него у првом истраженом периоду када је Нови Сад био најпожељније имиграционо подручје. Међутим, анализа привлачећих и одбијајућих фактора у оба истраживања дала је, можемо рећи, скоро идентичне резултате, где се лоша материјална ситуација и немогућност налажења посла уопште или посла у струци јављају као кључни одбијајући фактори међу сеоском омладином и након двадесет година.