MEDIJSKE KONSTRUKCIJE ZATVORA

Cilj ovog rada je naucna analiza medijskih predstavljanja zatvora u drustvenom, kulturalnom i istorijskom kontekstu. U radu se koristi metoda analize sadrzaja. Rad je zasnovan na pluralistickom teorijskom opredeljenju autora, sa osnovom u teoriji socijalnog konstruktivizma. Najcesca slika zatvora jeste da u njega dolaze nasilne i "gresne" osobe, gde se njihovo nasilno ponasanje nastavlja, sto salje poruku o zatvoru kao nezamenljivom i kljucnom sredstvu socijalne kontrole pojedinaca koji su neprilagođeni normama drustva. Medijske konstrukcije zatvora kao totalne ustanove krecu se između dve tipicne simplifikujuce slike: jedne, gde je ova totalna ustanova (model "smug hack") prikazana kao sistem koji je korumpiran, dehumanizovan i nesposoban da sprovode resocijalizaciju a gde su zatvorenici podvrgnuti seksualnim napadima, fizickoj torturi i diskriminaciji od strane osoblja ili drugih zatvorenika; druge, ili stereotipa o "razmazenim zatvorenicima" (model "country club corrections") a zatvorima kao mestima koja su ispunjena nezasluzenim privilegijama za zlocince - prijatan rad, bracne posete, ljubavne sobe, slobodno vreme ispunjeno hedonizmom i zabavom. Karakteristicne konstrukcije zatvora kao totalne ustanove jesu da on predstavlja mesto drustvene osvete, kaznjavanja za teske zlocine, nasilja, gubitka slobode, sistemske torture, unistavanja identiteta, pokajanja, jacanja kriminalnih navika i uverenja ("skolovanja za kriminal") i korupcije.