Riscoprire Bisanzio. Lo studio dell'arte bizantina a Roma e in Italia tra Ottocento e Novecento

Lo studio dell'arte bizantina a Roma e in Italia tra Ottocento e Novecento, prefazione di Xavier Barral i Altet, Viella, Roma, 2015. У новщим истраживаниима византиюκе уметности истоpnja византщеκих студща je тема Koja заоκупла све вепи 6poj истраживача. Книга младог итали|ансκог византолога Ъованща Γазбарща, проистеκла из доκторсκе дисертаци|е одбранене 2013. године на римсκом универзитету Сапщенци, прва je cтyдиja посвепена изучавану византщеκе уметности у Италиjи, прецизнще у Риму на размечи измену XIX и XX столепа. Пpиcтупajуñи OBoj нимало j eднocтaвнoj теми, Γазбари je изабрао, реκли бисмо, методолошκи нajoпpaвдaниjи пут да сложену римсκу научну „сцену", у периоду од yjeдинена Италще до почетκа Велиκог рата, осветли κроз шест тематсκих студща. На самом почетκу свог рада Γазбари je реκонструисао прве κораκе у проучавану и дефинисану византщеκе уметности у Риму юуи су, посве логично, били у оκвирима истраживаниа римсκе хришпансκе apxeonornje. Аутор je подвуκао у логу протагониста римсκе шκоле хришпансκе археологи! е Тюванща Батисте де Poénja и Рафаела Кардучща, минуциозно aнaлизиpajуñи написе κао и богату преписκу Де Poénja ca 6pojHHM европсκим византолозима и 3HanajHnM κолеκционарима, у KojnMa се промишлиа византщеκа уметност. Доносепи живу слиκу ме1)ународне научне зajeдницe у то време присутне у Риму, Γазбари je издвojиo две личности 4nja je аκтивност 3HanajHO допринела у истраживану BH3aHTnjcKor Рима - Луиса Дишена, дугогодишнег диреκтора Францусκе шκоле у Риму, и je3ynTe Хартмана Γризара, професора теологще на универзитету у Инзбруκу. Аутор Hnje изоставио ни савремену уметничκу пpoдyκциjy у Риму инспирисану Bn3aHTnjoM, посебно саκралну архитеκтуру где jе „византиjсκи стил" преовладао и у избору проjеκта за κрипту папе Пща IX у Сан Лоренцо фуори ле мура. У другом поглавлиу, чщи je caдpжaj сажет у наслову у облиκу питанаХришκансκо, лангобардсκо или визаншщеκо?, Γазбари се посветио важном питану Konnja и фалсифиκата артефаκата наводне BH3aHTnjcKe провешденцще Kojn су у 3HanajHOM бpojу фабриκованы у Риму. Таκав je пример тзв. Константинове κуйе, 1901. отκуплене за збирκу Британсκог музeja, Koja je у време κада се шуавила на тржишту изазвала праву по метну ме1)у истраживачима. Иаκо jy je знаменити Стшиговсκи прогласио аутентичном, убрзо се испоставило да je несумнииво реч о фалсифиκату. Аутор реκонструише и jeдну од Haj3Ha4ajHnjnx римсκих епизода κривотворена тзв. „Светог блага Роси", κолеκцще више од педесет сребрних и златних предмета Koja се KpajeM X