Пољска у путописним репортажама Станислава Кракова

Полазећи од поетике авангардног путописа, у тексту се тумаче најзначајније особености путописних репортажа Станислава Кракова из Пољске. Свест о пољским коренима и журналистичка професија водиле су писца двадесетих година прошлога века управо у Пољску из које Краков шаље највећи број својих европских путописа (шеснаест репортажа). Уз опис виђеног на путу, наглашен историзам и есејизацију путописа кроз упознавање читаоца с различитим знањима из историје и културе, до активирања сећања на тек завршени Велики рат и свест о крхкости цивилизацијској напретка, путописни наратив шири се ка предочавању оних видова страности у којима се испољавају процеси модернизације и напретка пољског друштва. Наглашено је да Краков не пише из неутралне позиције странца већ из позиције човека који према пољској држави и народу осећа јасну и неприкривену блискост и то не само као новинар који долази из пријатељске земље већ као неко ко јој пореклом одређеним делом и припада. Моделујући типску слику пољског менталитета, путописац ће клатно своје наклоности највише усмерити ка снажном националном осећању и хероизму, а посебно се указује на то да кад се у целини сагледају ове путописне репортаже нескривено је присутан негативан став према Русима и свему што је руско, а у складу с историјским искуством Пољске и актуелном друштвено-политичком ситуацијом у Европи.