ПЕРЦЕПЦИЈА КОНСТАНТИНА ВЕЛИКОГ У ХАГИОГРАФИЈАМА ПОСВЕЋЕНИМ СТЕФАНУ ДЕЧАНСКОМ

У раду је показан начин на који је Константин Велики приказан у хагиографијама посвећеним Стефану Дечанском. Старију од њих је написао по имену непознати ученик и настављач архиепископа Данила II, а млађу Григорије Цамблак. Помен Константина Великог у хагиографији Даниловог настављача подсјећа на типичан начин изражавања у хагиографској књижевности, гдје је акценат стављен на хришћанске врлине српског краља. С друге стране, перцепција првог византијског цара у хагиографији Григорија Цамблака важна је са аспекта цјелокупних идеолошких поставки владавине Стефана Дечанског. Хагиографска књижевност посвећена култу светог краља, попут ликовних представа у његовим задужбинама, показује да је Стефан Дечански слиједио идеолошке поставке свог оца, те своју владавину градио кроз представу себе као новог Константина. Из тог разлога, помени Константина Великог у хагиографији Григорија Цамблака нису случајни и спорадични, већ су дио једног система приповиједања односно међусобно повезани и усаглашени.