Митска светлост у поезији Љубомира Симовића

У раду се бавимо српским средњовековним митом у поезији Љубомира Симовића. Методом класификације издвојили смо неколико песама из збирке Горњи град (1990), песму О подизању странопријемнице из збирке Игла и конац (1992) и песму Десет обраћања Богородици Тројеручици хиландарској (1983), које у својој основи тематизују светосавски тј. национални и хришћански мит. Настојали смо да утврдимо на који начин песник приступа српској средњовековној, односно светосавској традицији и како она комуницира са савременим тренутком. Бавили смо се, пре свега, ликом Светог Саве. Након тога смо се бавили сликом жене и Богородицом Тројеручицом хиландарском у поезији Љубомира Симовића. Анализом смо закључили да светосавски мит, жена и Богородица заузимају повлашћен простор у Симовићевој поезији. Реч је о простору који је испуњен вером, надом, миром и изнад свега светлошћу.