Organizacija sistema odbrane prema konceptu totalne odbrane na primeru Švajcarske, Švedske i Srbije

Autori razmatraju sisteme odbrane Švajcarske, Švedske i Srbije, organizovane prema konceptu totalne odbrane i opredeljene da odbranu organizuju angažovanjem svih resursa društva. Totalna odbrana predstavlja racionalan i integrisan oblik bezbednosno-odbrambenog organizovanja subjekata društva. Obuhvata vojnu, kao i civilnu odbranu neutralnih država, ali i onih koje su deo odbrambenih saveza (NATO), pri čemu značajan faktor predstavlja usklađeno delovanje komponente sistema i razvijenost nacionalne logistike. Radom se nastoji da se, pregledom i analizom javno dostupnih strategijskih i drugih dokumenata značajnih za bezbednost i odbranu odabranih zemalja, stekne uvid u percepcije izazova, rizika i pretnji, elemente politike odbrane i organizovanje sistema odbrane. Osnovna hipoteza rada je da organizacija i implementacija totalne odbrane u Švajcarskoj i Švedskoj mogu predstavljati dobre primere za države, kao što je Srbija, koje nastoje da organizuju svoju odbranu po principu totalne odbrane. Švajcarska je stalno neutralna država, dok su Švedska i Srbija vojno neutralne, iako je Švedska podnela zahtev za učlanjenje u NATO. Različita ratna prošlost, strategijski položaj, percepcije izazova, rizika i pretnji, demografska struktura, ekonomska razvijenost i izdvajanja za odbranu i druge osobenosti država, imaju za posledicu i različitost koncepta i organizacije odbrane u celini ili po segmentima. Države bezbednost posmatraju holistički, a sisteme odbrane kao složene i dinamične sisteme, zavisne od spoljašnjih i unutrašnjih faktora, što zahteva i njihovo stalno prilagođavanje promenama okružanja i u granicama ekonomskih mogućnosti.