Strateški pravci delovanja obaveštajno-bezbednosnih agencija država Zapadnog Balkana

Zemlje Zapadnog Balkana deo su istog međunarodnog integrativnog procesa sa jedne strane i deo istog geopolitičkog i geointeresnog previranja sa druge. Pored toga, Zapadni Balkan je geografski pozicioniran na važnoj ruti između Azije i Evrope, dok su balkanske zemlje većinom politički orijentisane ka Zapadu, zbog čega se može reći da čitav Balkan ima kako evroatlanski, tako i evroazijski položaj. Kao interesno čvorište sa tranzitnim položajem (koje ima mnogih prednosti u vidu protoka roba, usluga, ljudi, kapitala i ideja), na Balkanu su prisutne mnoge ugrožavajuće pojave među kojima su najveće: organizovani kriminal u svim pojavnim oblicima (belo roblje, krijumčarenje migranata, oružje, narkotici), teški kriminalitet, sajber kriminal, terorizam, nasilni ekstremizam, radikalizam, subverzija, sabotaža, prevratničke aktivnosti, obaveštajni rad i diverzija. Savremeni globalni i regionalni bezbednosno-politički tokovi i dinamika viralnih ugrožavajućih pojava zahtevaju specifično organizovanje obaveštajno-bezbednosnog sektora. Uz imperativ da bezbednosno-obaveštajni sistem ima snažne normativne i organizacione osnove, neophodna je odrediti i precizne strateške pravce, kako bi svaka aktivnost bezbednosno-obaveštajnih kapaciteta bila svrsishodna i ciljno orijentisana. Strateški pravci rezulatat su političko-pravnih kodifikacionih procesa, a koji proističu iz potrebe kontinuiranog ostvarivanja političkih i bezbednosnih intresa zemalja Zapadnog Balkana kroz delovanje bezbednosno-obaveštajnog sistema. Kako bi se ostvarili ciljevi definisani strateškim pravcima neophodno je permanentno, neprekidno, koordinisano i kontrolisano delovanje obaveštajno-bezbednosnog aparata zemalja Zapadnog Balkana. Pomenute konvergencije u osnovnim načelima, ne isključuju postojeće divergencije strateških pravaca bezbednosno-obaveštajnih sistema, što zahteva detaljnu i sveobuhvatnu analizu.