Rabdomiosarkomi nazoparanazalne regije
nema Rabdomiosarkomi nazoparanazalne pegije spadaju medju retke maligne bolesti Medjutim, oni predstavljaju znacajan dijagnosticki i terapijski problem. Cilj rada je da prikazemo klinicku kazuistiku rabdomiosarkoma nazoparanazalne regije kod odraslih osoba i dece radi procene mogucnosti savremene di...
Gespeichert in:
Veröffentlicht in: | Srpski arhiv za celokupno lekarstvo 2002, Vol.130 (11-12), p.397-401 |
---|---|
Hauptverfasser: | , , , , , |
Format: | Artikel |
Sprache: | hrv ; eng |
Online-Zugang: | Volltext |
Tags: |
Tag hinzufügen
Keine Tags, Fügen Sie den ersten Tag hinzu!
|
Zusammenfassung: | nema
Rabdomiosarkomi nazoparanazalne pegije spadaju medju retke maligne bolesti Medjutim, oni predstavljaju znacajan dijagnosticki i terapijski problem. Cilj rada je da prikazemo klinicku kazuistiku rabdomiosarkoma nazoparanazalne regije kod odraslih osoba i dece radi procene mogucnosti savremene dijagnostike i lecenja. Istrazivanje je bilo retrospektivno i obuhvatilo je bolesnike s utvrdjenim i patohistoloski verifikovanim rabdomiosarkomima nazoparanazalne regije, koji su dijagnostikovani i leceni u Institutu za otorinolaringologiju i maksilofacijalnu hirurgiju Klinickog centra Srbije, u periodu od 1988. do 2001. godine, a lecenje nastavili u Institutu za onkologiju i radiologiju Srbije u Beogradu. Ukupno je ispitano devet bolesnika, starosti 3-50 godina (medijana 15). Od toga, pet muskaraca i cetiri zene. Sedam bolesnika je prethodno bilo hospitalizovano u drugim zdravstvenim ustanovama. Analizovani su sledeci parametri: pol, dobne grupe broj hospitalizacija, simptomi i znaci bolesti, lokalno, regionalno, i udaljeno sirenje tumora, prethodna dijagnostika, dijagnosticki postupci histopatoloski tipovi tumora, nacin lecenja i ishod bolesti. Kod sedam bolesnika tumor je bio prosiren izvan nazoparanazalne regije: kod sest u orbitu, kod pet u epifarinks, kod tri u kranijum, a kod po jednog u pterigopalatinsku jamu i parafarinksni prostor. Samo kod jednog bolesnika bili su zahvaceni regionalni limfonodusi, a kod jednog su bile udaljene metastaze u kostima. Kod sedmoro nasih bolesnika tip tumora bio je embrioni a kod dvoje alveolni tip rabdomiosarkoma. Srednje vreme prezivljavanja kod obolele dece bilo je znatno duze (76,3 meseca) nego kod odraslih osoba (11,5 meseci). Terapijski postupak podrazumeva kombinovanu primenu protokola hemioterapije (koji odgovaraju dobnim grupama i stadijumu bolesti) i radioterapije. Radikalno operaciono lecenje primenjuje se samo kada je tumor u svom najpocetnijem stadijumu, a moze i u slucajevima zaostalog ili recidivisuceg tumora posle sprovedene hemioterapije odnosno radioterapije. |
---|---|
ISSN: | 0370-8179 2406-0895 |
DOI: | 10.2298/SARH0212397B |