Pikarov put do ispovedaonice. Kako se menjao junak nemačkog obrazovnog romana
Već duže vreme naučnici nas opominju da likovi iz književnih dela nisu likovi iz stvarnog života. Frojdovci i marksisti, sa svojim "naivnim” oživljavanjem ”lika” u ime psihološkog ili socijalnog "realizma”, navodno mešaju umetnost i život, učitavaju stvarnost u ono što je samo iskrivljeno...
Gespeichert in:
| Veröffentlicht in: | Rec 2000 (60.6), p.399-416 |
|---|---|
| 1. Verfasser: | |
| Format: | Artikel |
| Sprache: | srp |
| Schlagworte: | |
| Online-Zugang: | Volltext |
| Tags: |
Tag hinzufügen
Keine Tags, Fügen Sie den ersten Tag hinzu!
|
| Zusammenfassung: | Već duže vreme naučnici nas opominju da likovi iz književnih dela nisu likovi iz stvarnog života. Frojdovci i marksisti, sa svojim "naivnim” oživljavanjem ”lika” u ime psihološkog ili socijalnog "realizma”, navodno mešaju umetnost i život, učitavaju stvarnost u ono što je samo iskrivljeno ogledalo umetnosti. L. S. Najtov esej "Koliko je dece imala ledi Magbet?” iz 1933. godine je klasik na tom polju. No, čak i kad prihvatimo da se umetnost razlikuje od života, čak i kad priznamo njen pre imaginativni nego realistični karakter, ipak postoje bar dva važna razloga zbog kojih možemo i treba i dalje da govorimo o "junacima” u književnim delima. […] |
|---|---|
| ISSN: | 0354-5288 |