СУБОРДИНАЦИЈА У РАДНОМ ПРАВУ И САВРЕМЕНИ ИЗАЗОВИ РАЗГРАНИЧЕЊА УГОВОРА О РАДУ И УГОВОРА О ДЕЛУ

Субординација, схваћена као „подређеност и надређеност“ између уговорних страна представља кључни правни инструмент разграничавања општих појмова радног права (радни однос/уговор о раду/радник) од њихових пандама у општем уговорном праву. Отуда, овај рад проучава структуру и садржину субординације као diferentia specifica уговора о раду у поређењу са уговором о делу. У уводним напоменама, аутори илуструју глобалне друштвено-економске услове, који утичу на видне измене уговорних односа поводом и у вези са радом и минимализацију разлика између уговора о раду и уговора о делу. Други део намењен је анализи субординаце (као битном елементу радних односа и уговора о раду). Аутори стављају посебан акцент на правну садржину субординације и њена главна обележја (управљачка, нормативна и дисциплинска власт). Они објашњавају и концепт „економске зависности“ и то кроз призму релацијских уговора и нових хијерархијских структура тржишта. Тећи део је фокусиран на опредељивање појма „субординације“ и приказивање њених својстава, кроз призму македонског радноправног система. Централно место у овом делу посвећује се различитим обележјима и карактеристикама који разграничавају уговор о раду и уговор о делу.