Фламенко као знак шпанског идентитета у путописима Милоша Црњанског

Следећи поставке имаголошких студија, у раду се преиспитује однос Милоша Црњанског, као путописца, према оним аспектима културе које он препознаје као знаке аутентичне или „праве“ Шпаније у својим путописним текстовима „У земљи тореадора и сунца“. Као једно од општих места путописних текстова о Шпанији истиче се фламенко, андалузијска музика и плес, који су опчињавали стране путнике. Стога се разматра питање настанка стереотипа о Шпанији уобличених у 19. веку, а затим и њихово опстајање или нестајање у новом друштвено-историјском контексту, будући да управљају погледом путника у првим деценијама 20. века. У раду се затим преиспитују културни, друштвени, политички и идеолошки услови у којима фламенко постаје један од знакова шпанског идентитета у путописима Црњанског. Као један од закључака намеће се да се таква представа о идентитету Шпаније изграђује у сложеним интеракцијама слике коју један народ има о себи и оне коју други о њему конструишу.