Usvajanje budžeta Republike Srpske za 2011. i Zakona o izvršenju budžeta Republike Srpske za 2011., pitanje ustavnosti
Gespeichert in:
| 1. Verfasser: | |
|---|---|
| Format: | Elektronisch E-Book |
| Sprache: | Bosnian |
| Veröffentlicht: |
Sanski Most [Bosnia and Herzegovina]
Fondacija Centar za javno pravo
2011
|
| Schlagworte: | |
| Online-Zugang: | DE-12 |
| Tags: |
Tag hinzufügen
Keine Tags, Fügen Sie den ersten Tag hinzu!
|
MARC
| LEADER | 00000nam a2200000zc 4500 | ||
|---|---|---|---|
| 001 | BV048261559 | ||
| 003 | DE-604 | ||
| 005 | 00000000000000.0 | ||
| 007 | cr|uuu---uuuuu | ||
| 008 | 220609s2011 xx o|||| 00||| bos d | ||
| 035 | |a (ZDB-45-CGR)ceeol573869 | ||
| 035 | |a (OCoLC)1334021462 | ||
| 035 | |a (DE-599)BVBBV048261559 | ||
| 040 | |a DE-604 |b ger |e aacr | ||
| 041 | 0 | |a bos | |
| 049 | |a DE-12 | ||
| 084 | |a OST |q DE-12 |2 fid | ||
| 100 | 1 | |a Hunček-Pita, Aida |e Verfasser |4 aut | |
| 245 | 1 | 0 | |a Usvajanje budžeta Republike Srpske za 2011. i Zakona o izvršenju budžeta Republike Srpske za 2011., pitanje ustavnosti |c Aida Hunček-Pita |
| 264 | 1 | |a Sanski Most [Bosnia and Herzegovina] |b Fondacija Centar za javno pravo |c 2011 | |
| 264 | 2 | |a Frankfurt M. |b CEEOL |c 2011 | |
| 300 | |a 1 Online-Ressource(1 p. 11) | ||
| 336 | |b txt |2 rdacontent | ||
| 337 | |b c |2 rdamedia | ||
| 338 | |b cr |2 rdacarrier | ||
| 500 | |a Davanjem svoje saglasnosti na formiranje Uprave za indirektno oporezivanje kao i usvajanje Zakona o Fiskalnom vijeću, Republika Srpska (kao uostalom i Federacija BiH) je svoje nadležnosti iz oblasti indirektnog oporezivanja, a u okviru sistema porezne politike kao i makroekonomsku politiku prenijela na državu. Ako se analizira postupak usvajanja budžeta Republike Srpske za 2011. i Zakona o izvršenju budžeta od strane Narodne skupštine Republike Srpske, uočava se da su, i Vlada RS-a i Narodna skupština RS-a, ignorisali odredbe Zakona o Fiskalnom vijeću BiH koji je decidan u regulisanju pitanja procedure usvajanja budžeta na svim nivoima u Bosni i Hercegovini, pa tako i budžeta Republike Srpske. | ||
| 500 | |a Zbog toga je očigledno da su vlasti u Republici Srpskoj usvojile svoj budžet mimo odredaba koje propisuje Zakon o Fiskalnom vijeću, umjesto da su usvojili odluku o privremenom finansiranju dok se ne postigne sporazum o Globalnom okviru fiskalnog bilansa i politika Bosne i Hercegovine. Ovdje bi trebalo naglasiti da je ovim postupkom vlasti u Republici Srpskoj, koja nije postupila po proceduru iz čl. 12 Zakona o Fiskalnom vijeću BiH, de facto Republika Srpska preuzela ovlaštenja koja je članom III st. 5 tačka a, Ustava BiH, prenijela na BiH. S obzirom da je Ustav BiH, u čl. III st. | ||
| 500 | |a 3 tačka b, da će se entiteti pridržavati Ustava, zatim u čl.III st.5 tačka a, da će Bosna i Hercegovina preuzeti one nadležnosti u stvarima u kojima se postigne saglasnost entiteta, te da se mogu uspostaviti dodatne institucije koje bi bile potrebne za vršenje tih nadležnosti, postupak vlasti u Republici Srpskoj jasno potvrđuje činjenicu da Republika Srpska jeste prekršila ne samo Zakon o Fiskalnom vijeću BiH nego i odredbe samog Ustava činjenicom da je propustila da postupi po uputama Fiskalnog vijeća, odnosno prema čl. 12 Zakona o Fiskalnom vijeću u slučaju nepostizanja dogovora o Globalnom okviru fiskalnog bilansa i politika. Ako bliže pogledamo naprijed spomenutu odluku Ustavnog suda, U 14/04, te usporedimo činjenice u tužbi, Sud bi se, prilikom odlučivanja u ocjeni ustavnosti spornog zakona, mogao pozvati na ovu odluku. | ||
| 500 | |a Naime, u predmetu Ustavnog suda U 14/04 podnosioci zahtjeva su tražili da se ocijeni ustavnost zakona koje je usvojila Federacija Bosne i Hercegovine, a koji se odnose na nadležnosti iz oblasti indirektnog oporezivanja po osnovu kojeg je uspostavila Upravu za indirektno oporezivanje sa Upravnim odborom, koji se sastoji od ministara finansija Bosne i Hercegovine i entiteta, kao i tri eksperta. Ovom odboru je dato ovlaštenje za davanje prethodnog odobrenja za proglašenje državne ili entitetske legislative ili legislative Distrikta Brčko o indirektnom oporezivanju ili o njenoj izmjeni. Jednostavnije rečeno, entiteti su zadržali nadležnost da usvajaju legislativu u području indirektnog oporezivanja, ali je ta nadležnost uslovljena prenošenjem prava na tijelo Bosne i Hercegovine koje daje odobrenje na to. | ||
| 500 | |a U navedenom slučaju Ustavnog suda BiH pobijani zakon je predstavljao izmjene postojeće legislative Federacije BiH koja je regulisala fiskalnu oblast indirektnog oporezivanja. Uzimajući u obzir da dozvola Odbora nije ni tražena ni dobivena, podnosioci zahtjeva su tvrdili da je zakon koji je usvojila Federacija BiH neustavan. U svojoj odluci Ustavni sud BiH je smatrao da je propust Parlamenta Federacije BiH da dobije saglasnost Odbora vodio ka povredi čl. III st. 3 tačka b, i čl III st. 5 tačka a, Ustava BiH.51 Trenutno se može očekivati da prvi zadatak koji bi trebali odraditi u Parlamentu bude usvajanje budžeta za 2011.52 Vijeće ministara je pripremilo i usvojilo nacrt budžeta za 2011. koji je u visini prošlogodišnjeg budžeta.53 Razlog tome je i zakonska odredba54 koja propisuje da u slučaju da se ne postigne sporazum u zakonom predviđenom roku, vlade svojim parlamentima, odnosno skupštini, predlažu budžet na visini prošlogodišnjih budžeta. | ||
| 500 | |a Što se tiče Republike Srpske i njihovog budžeta održaće se status quo zato što je usvojen budžet na prošlogodišnjem nivou. Znači neće se moći ni izreći sankcija propisana čl. 12 st. 3 Zakona o Fiskalnom vijeću Bosne i Hercegovine, jer Zakon o budžetskom sistemu Republike Srpske propisuje privremeno finansiranje za prvih šest mjeseci (januar-juni), a ne kao na državnom nivou i u Federaciji Bosne i Hercegovine gdje je propisano privremeno finansiranje tri mjeseca. Sve i da Narodna skupština Republike Srpske poništi sporni Zakon i Odluku, te retroaktivno donese odluku o privremenom finansiranju, moralo bi se do kraja juna donijeti budžet za 2011. u visini prošlogodišnjeg budžeta, koji de facto već postoji. Ovdje se s razlogom može očekivati otvaranje nekih novih problema: problem rada Fiskalnog vijeća BiH i nepostizanje sporazuma prema odredbama Zakona o Fiskalnom vijeću, a samo Vijeće nije reagiralo uputama o privremenom finansiranju, a ni sankcijama. | ||
| 500 | |a Drugi problem je rješavanje situacija u trenucima krize vlasti. Pozitivni zakoni BiH morali bi ugraditi i mehanizme kojima bi se regulisale situacije kada država zapadne u političku krizu izazvanu neformiranjem vlasti, krizu koja je odgovorna za donošenje budžeta. Podsjetimo da je donošenje budžeta kasnilo zbog krize vlasti nakon općih izbora održanih u oktobru 2010. Zakon o finansiranju institucija BiH propisuje da neusvajanje budžeta prema budžetskom kalendaru vodi donošenju odluke o privremenom finansiranju.55 Privremeno finansiranje ima za cilj obavljanje aktivnosti zakonski utvrđenih budžetskih korisnika i izvršavanja tromjesečnom prosjeku za prethodnu fiskalnu godinu. U tom periodu ne mogu se započeti nove ili proširene programe i aktivnosti. Izuzeće se odnosi samo na otplatu javnog unutrašnjeg i vanjskog duga koji se plaća s dospijećem obaveza. | ||
| 500 | |a Sljedeći problem, a možda i najbitniji, koji se otvara nakon ovakvih ponašanja entiteta, bi mogao da bude nepostojanje mehanizama kojima bi se regulisala "poslušnost" entiteta, te efikasnije sprovođenje državnih zakona kako bi se ojačala država i osigurala vladavina prava | ||
| 650 | 4 | |a Law, Constitution, Jurisprudence | |
| 650 | 4 | |a Constitutional Law | |
| 650 | 4 | |a Public Law | |
| 650 | 4 | |a Evaluation research | |
| 650 | 4 | |a Fiscal Politics / Budgeting | |
| 912 | |a ZDB-45-CGR | ||
| 940 | 1 | |n oe | |
| 940 | 1 | |q BSB_OE_CEEOL | |
| 943 | 1 | |a oai:aleph.bib-bvb.de:BVB01-033641762 | |
| 966 | e | |u https://www.ceeol.com/search/gray-literature-detail?id=573869 |l DE-12 |p ZDB-45-CGR |x Verlag |3 Volltext | |
Datensatz im Suchindex
| _version_ | 1819313137290051584 |
|---|---|
| any_adam_object | |
| author | Hunček-Pita, Aida |
| author_facet | Hunček-Pita, Aida |
| author_role | aut |
| author_sort | Hunček-Pita, Aida |
| author_variant | a h p ahp |
| building | Verbundindex |
| bvnumber | BV048261559 |
| collection | ZDB-45-CGR |
| ctrlnum | (ZDB-45-CGR)ceeol573869 (OCoLC)1334021462 (DE-599)BVBBV048261559 |
| format | Electronic eBook |
| fullrecord | <?xml version="1.0" encoding="UTF-8"?><collection xmlns="http://www.loc.gov/MARC21/slim"><record><leader>07579nam a2200481zc 4500</leader><controlfield tag="001">BV048261559</controlfield><controlfield tag="003">DE-604</controlfield><controlfield tag="005">00000000000000.0</controlfield><controlfield tag="007">cr|uuu---uuuuu</controlfield><controlfield tag="008">220609s2011 xx o|||| 00||| bos d</controlfield><datafield tag="035" ind1=" " ind2=" "><subfield code="a">(ZDB-45-CGR)ceeol573869</subfield></datafield><datafield tag="035" ind1=" " ind2=" "><subfield code="a">(OCoLC)1334021462</subfield></datafield><datafield tag="035" ind1=" " ind2=" "><subfield code="a">(DE-599)BVBBV048261559</subfield></datafield><datafield tag="040" ind1=" " ind2=" "><subfield code="a">DE-604</subfield><subfield code="b">ger</subfield><subfield code="e">aacr</subfield></datafield><datafield tag="041" ind1="0" ind2=" "><subfield code="a">bos</subfield></datafield><datafield tag="049" ind1=" " ind2=" "><subfield code="a">DE-12</subfield></datafield><datafield tag="084" ind1=" " ind2=" "><subfield code="a">OST</subfield><subfield code="q">DE-12</subfield><subfield code="2">fid</subfield></datafield><datafield tag="100" ind1="1" ind2=" "><subfield code="a">Hunček-Pita, Aida</subfield><subfield code="e">Verfasser</subfield><subfield code="4">aut</subfield></datafield><datafield tag="245" ind1="1" ind2="0"><subfield code="a">Usvajanje budžeta Republike Srpske za 2011. i Zakona o izvršenju budžeta Republike Srpske za 2011., pitanje ustavnosti</subfield><subfield code="c">Aida Hunček-Pita</subfield></datafield><datafield tag="264" ind1=" " ind2="1"><subfield code="a">Sanski Most [Bosnia and Herzegovina]</subfield><subfield code="b">Fondacija Centar za javno pravo</subfield><subfield code="c">2011</subfield></datafield><datafield tag="264" ind1=" " ind2="2"><subfield code="a">Frankfurt M.</subfield><subfield code="b">CEEOL</subfield><subfield code="c">2011</subfield></datafield><datafield tag="300" ind1=" " ind2=" "><subfield code="a">1 Online-Ressource(1 p. 11)</subfield></datafield><datafield tag="336" ind1=" " ind2=" "><subfield code="b">txt</subfield><subfield code="2">rdacontent</subfield></datafield><datafield tag="337" ind1=" " ind2=" "><subfield code="b">c</subfield><subfield code="2">rdamedia</subfield></datafield><datafield tag="338" ind1=" " ind2=" "><subfield code="b">cr</subfield><subfield code="2">rdacarrier</subfield></datafield><datafield tag="500" ind1=" " ind2=" "><subfield code="a">Davanjem svoje saglasnosti na formiranje Uprave za indirektno oporezivanje kao i usvajanje Zakona o Fiskalnom vijeću, Republika Srpska (kao uostalom i Federacija BiH) je svoje nadležnosti iz oblasti indirektnog oporezivanja, a u okviru sistema porezne politike kao i makroekonomsku politiku prenijela na državu. Ako se analizira postupak usvajanja budžeta Republike Srpske za 2011. i Zakona o izvršenju budžeta od strane Narodne skupštine Republike Srpske, uočava se da su, i Vlada RS-a i Narodna skupština RS-a, ignorisali odredbe Zakona o Fiskalnom vijeću BiH koji je decidan u regulisanju pitanja procedure usvajanja budžeta na svim nivoima u Bosni i Hercegovini, pa tako i budžeta Republike Srpske. </subfield></datafield><datafield tag="500" ind1=" " ind2=" "><subfield code="a">Zbog toga je očigledno da su vlasti u Republici Srpskoj usvojile svoj budžet mimo odredaba koje propisuje Zakon o Fiskalnom vijeću, umjesto da su usvojili odluku o privremenom finansiranju dok se ne postigne sporazum o Globalnom okviru fiskalnog bilansa i politika Bosne i Hercegovine. Ovdje bi trebalo naglasiti da je ovim postupkom vlasti u Republici Srpskoj, koja nije postupila po proceduru iz čl. 12 Zakona o Fiskalnom vijeću BiH, de facto Republika Srpska preuzela ovlaštenja koja je članom III st. 5 tačka a, Ustava BiH, prenijela na BiH. S obzirom da je Ustav BiH, u čl. III st. </subfield></datafield><datafield tag="500" ind1=" " ind2=" "><subfield code="a">3 tačka b, da će se entiteti pridržavati Ustava, zatim u čl.III st.5 tačka a, da će Bosna i Hercegovina preuzeti one nadležnosti u stvarima u kojima se postigne saglasnost entiteta, te da se mogu uspostaviti dodatne institucije koje bi bile potrebne za vršenje tih nadležnosti, postupak vlasti u Republici Srpskoj jasno potvrđuje činjenicu da Republika Srpska jeste prekršila ne samo Zakon o Fiskalnom vijeću BiH nego i odredbe samog Ustava činjenicom da je propustila da postupi po uputama Fiskalnog vijeća, odnosno prema čl. 12 Zakona o Fiskalnom vijeću u slučaju nepostizanja dogovora o Globalnom okviru fiskalnog bilansa i politika. Ako bliže pogledamo naprijed spomenutu odluku Ustavnog suda, U 14/04, te usporedimo činjenice u tužbi, Sud bi se, prilikom odlučivanja u ocjeni ustavnosti spornog zakona, mogao pozvati na ovu odluku. </subfield></datafield><datafield tag="500" ind1=" " ind2=" "><subfield code="a">Naime, u predmetu Ustavnog suda U 14/04 podnosioci zahtjeva su tražili da se ocijeni ustavnost zakona koje je usvojila Federacija Bosne i Hercegovine, a koji se odnose na nadležnosti iz oblasti indirektnog oporezivanja po osnovu kojeg je uspostavila Upravu za indirektno oporezivanje sa Upravnim odborom, koji se sastoji od ministara finansija Bosne i Hercegovine i entiteta, kao i tri eksperta. Ovom odboru je dato ovlaštenje za davanje prethodnog odobrenja za proglašenje državne ili entitetske legislative ili legislative Distrikta Brčko o indirektnom oporezivanju ili o njenoj izmjeni. Jednostavnije rečeno, entiteti su zadržali nadležnost da usvajaju legislativu u području indirektnog oporezivanja, ali je ta nadležnost uslovljena prenošenjem prava na tijelo Bosne i Hercegovine koje daje odobrenje na to. </subfield></datafield><datafield tag="500" ind1=" " ind2=" "><subfield code="a">U navedenom slučaju Ustavnog suda BiH pobijani zakon je predstavljao izmjene postojeće legislative Federacije BiH koja je regulisala fiskalnu oblast indirektnog oporezivanja. Uzimajući u obzir da dozvola Odbora nije ni tražena ni dobivena, podnosioci zahtjeva su tvrdili da je zakon koji je usvojila Federacija BiH neustavan. U svojoj odluci Ustavni sud BiH je smatrao da je propust Parlamenta Federacije BiH da dobije saglasnost Odbora vodio ka povredi čl. III st. 3 tačka b, i čl III st. 5 tačka a, Ustava BiH.51 Trenutno se može očekivati da prvi zadatak koji bi trebali odraditi u Parlamentu bude usvajanje budžeta za 2011.52 Vijeće ministara je pripremilo i usvojilo nacrt budžeta za 2011. koji je u visini prošlogodišnjeg budžeta.53 Razlog tome je i zakonska odredba54 koja propisuje da u slučaju da se ne postigne sporazum u zakonom predviđenom roku, vlade svojim parlamentima, odnosno skupštini, predlažu budžet na visini prošlogodišnjih budžeta. </subfield></datafield><datafield tag="500" ind1=" " ind2=" "><subfield code="a">Što se tiče Republike Srpske i njihovog budžeta održaće se status quo zato što je usvojen budžet na prošlogodišnjem nivou. Znači neće se moći ni izreći sankcija propisana čl. 12 st. 3 Zakona o Fiskalnom vijeću Bosne i Hercegovine, jer Zakon o budžetskom sistemu Republike Srpske propisuje privremeno finansiranje za prvih šest mjeseci (januar-juni), a ne kao na državnom nivou i u Federaciji Bosne i Hercegovine gdje je propisano privremeno finansiranje tri mjeseca. Sve i da Narodna skupština Republike Srpske poništi sporni Zakon i Odluku, te retroaktivno donese odluku o privremenom finansiranju, moralo bi se do kraja juna donijeti budžet za 2011. u visini prošlogodišnjeg budžeta, koji de facto već postoji. Ovdje se s razlogom može očekivati otvaranje nekih novih problema: problem rada Fiskalnog vijeća BiH i nepostizanje sporazuma prema odredbama Zakona o Fiskalnom vijeću, a samo Vijeće nije reagiralo uputama o privremenom finansiranju, a ni sankcijama. </subfield></datafield><datafield tag="500" ind1=" " ind2=" "><subfield code="a">Drugi problem je rješavanje situacija u trenucima krize vlasti. Pozitivni zakoni BiH morali bi ugraditi i mehanizme kojima bi se regulisale situacije kada država zapadne u političku krizu izazvanu neformiranjem vlasti, krizu koja je odgovorna za donošenje budžeta. Podsjetimo da je donošenje budžeta kasnilo zbog krize vlasti nakon općih izbora održanih u oktobru 2010. Zakon o finansiranju institucija BiH propisuje da neusvajanje budžeta prema budžetskom kalendaru vodi donošenju odluke o privremenom finansiranju.55 Privremeno finansiranje ima za cilj obavljanje aktivnosti zakonski utvrđenih budžetskih korisnika i izvršavanja tromjesečnom prosjeku za prethodnu fiskalnu godinu. U tom periodu ne mogu se započeti nove ili proširene programe i aktivnosti. Izuzeće se odnosi samo na otplatu javnog unutrašnjeg i vanjskog duga koji se plaća s dospijećem obaveza. </subfield></datafield><datafield tag="500" ind1=" " ind2=" "><subfield code="a">Sljedeći problem, a možda i najbitniji, koji se otvara nakon ovakvih ponašanja entiteta, bi mogao da bude nepostojanje mehanizama kojima bi se regulisala "poslušnost" entiteta, te efikasnije sprovođenje državnih zakona kako bi se ojačala država i osigurala vladavina prava</subfield></datafield><datafield tag="650" ind1=" " ind2="4"><subfield code="a">Law, Constitution, Jurisprudence</subfield></datafield><datafield tag="650" ind1=" " ind2="4"><subfield code="a">Constitutional Law</subfield></datafield><datafield tag="650" ind1=" " ind2="4"><subfield code="a">Public Law</subfield></datafield><datafield tag="650" ind1=" " ind2="4"><subfield code="a">Evaluation research</subfield></datafield><datafield tag="650" ind1=" " ind2="4"><subfield code="a">Fiscal Politics / Budgeting</subfield></datafield><datafield tag="912" ind1=" " ind2=" "><subfield code="a">ZDB-45-CGR</subfield></datafield><datafield tag="940" ind1="1" ind2=" "><subfield code="n">oe</subfield></datafield><datafield tag="940" ind1="1" ind2=" "><subfield code="q">BSB_OE_CEEOL</subfield></datafield><datafield tag="943" ind1="1" ind2=" "><subfield code="a">oai:aleph.bib-bvb.de:BVB01-033641762</subfield></datafield><datafield tag="966" ind1="e" ind2=" "><subfield code="u">https://www.ceeol.com/search/gray-literature-detail?id=573869</subfield><subfield code="l">DE-12</subfield><subfield code="p">ZDB-45-CGR</subfield><subfield code="x">Verlag</subfield><subfield code="3">Volltext</subfield></datafield></record></collection> |
| id | DE-604.BV048261559 |
| illustrated | Not Illustrated |
| indexdate | 2024-12-24T09:23:32Z |
| institution | BVB |
| language | Bosnian |
| oai_aleph_id | oai:aleph.bib-bvb.de:BVB01-033641762 |
| oclc_num | 1334021462 |
| open_access_boolean | |
| owner | DE-12 |
| owner_facet | DE-12 |
| physical | 1 Online-Ressource(1 p. 11) |
| psigel | ZDB-45-CGR BSB_OE_CEEOL |
| publishDate | 2011 |
| publishDateSearch | 2011 |
| publishDateSort | 2011 |
| publisher | Fondacija Centar za javno pravo |
| record_format | marc |
| spelling | Hunček-Pita, Aida Verfasser aut Usvajanje budžeta Republike Srpske za 2011. i Zakona o izvršenju budžeta Republike Srpske za 2011., pitanje ustavnosti Aida Hunček-Pita Sanski Most [Bosnia and Herzegovina] Fondacija Centar za javno pravo 2011 Frankfurt M. CEEOL 2011 1 Online-Ressource(1 p. 11) txt rdacontent c rdamedia cr rdacarrier Davanjem svoje saglasnosti na formiranje Uprave za indirektno oporezivanje kao i usvajanje Zakona o Fiskalnom vijeću, Republika Srpska (kao uostalom i Federacija BiH) je svoje nadležnosti iz oblasti indirektnog oporezivanja, a u okviru sistema porezne politike kao i makroekonomsku politiku prenijela na državu. Ako se analizira postupak usvajanja budžeta Republike Srpske za 2011. i Zakona o izvršenju budžeta od strane Narodne skupštine Republike Srpske, uočava se da su, i Vlada RS-a i Narodna skupština RS-a, ignorisali odredbe Zakona o Fiskalnom vijeću BiH koji je decidan u regulisanju pitanja procedure usvajanja budžeta na svim nivoima u Bosni i Hercegovini, pa tako i budžeta Republike Srpske. Zbog toga je očigledno da su vlasti u Republici Srpskoj usvojile svoj budžet mimo odredaba koje propisuje Zakon o Fiskalnom vijeću, umjesto da su usvojili odluku o privremenom finansiranju dok se ne postigne sporazum o Globalnom okviru fiskalnog bilansa i politika Bosne i Hercegovine. Ovdje bi trebalo naglasiti da je ovim postupkom vlasti u Republici Srpskoj, koja nije postupila po proceduru iz čl. 12 Zakona o Fiskalnom vijeću BiH, de facto Republika Srpska preuzela ovlaštenja koja je članom III st. 5 tačka a, Ustava BiH, prenijela na BiH. S obzirom da je Ustav BiH, u čl. III st. 3 tačka b, da će se entiteti pridržavati Ustava, zatim u čl.III st.5 tačka a, da će Bosna i Hercegovina preuzeti one nadležnosti u stvarima u kojima se postigne saglasnost entiteta, te da se mogu uspostaviti dodatne institucije koje bi bile potrebne za vršenje tih nadležnosti, postupak vlasti u Republici Srpskoj jasno potvrđuje činjenicu da Republika Srpska jeste prekršila ne samo Zakon o Fiskalnom vijeću BiH nego i odredbe samog Ustava činjenicom da je propustila da postupi po uputama Fiskalnog vijeća, odnosno prema čl. 12 Zakona o Fiskalnom vijeću u slučaju nepostizanja dogovora o Globalnom okviru fiskalnog bilansa i politika. Ako bliže pogledamo naprijed spomenutu odluku Ustavnog suda, U 14/04, te usporedimo činjenice u tužbi, Sud bi se, prilikom odlučivanja u ocjeni ustavnosti spornog zakona, mogao pozvati na ovu odluku. Naime, u predmetu Ustavnog suda U 14/04 podnosioci zahtjeva su tražili da se ocijeni ustavnost zakona koje je usvojila Federacija Bosne i Hercegovine, a koji se odnose na nadležnosti iz oblasti indirektnog oporezivanja po osnovu kojeg je uspostavila Upravu za indirektno oporezivanje sa Upravnim odborom, koji se sastoji od ministara finansija Bosne i Hercegovine i entiteta, kao i tri eksperta. Ovom odboru je dato ovlaštenje za davanje prethodnog odobrenja za proglašenje državne ili entitetske legislative ili legislative Distrikta Brčko o indirektnom oporezivanju ili o njenoj izmjeni. Jednostavnije rečeno, entiteti su zadržali nadležnost da usvajaju legislativu u području indirektnog oporezivanja, ali je ta nadležnost uslovljena prenošenjem prava na tijelo Bosne i Hercegovine koje daje odobrenje na to. U navedenom slučaju Ustavnog suda BiH pobijani zakon je predstavljao izmjene postojeće legislative Federacije BiH koja je regulisala fiskalnu oblast indirektnog oporezivanja. Uzimajući u obzir da dozvola Odbora nije ni tražena ni dobivena, podnosioci zahtjeva su tvrdili da je zakon koji je usvojila Federacija BiH neustavan. U svojoj odluci Ustavni sud BiH je smatrao da je propust Parlamenta Federacije BiH da dobije saglasnost Odbora vodio ka povredi čl. III st. 3 tačka b, i čl III st. 5 tačka a, Ustava BiH.51 Trenutno se može očekivati da prvi zadatak koji bi trebali odraditi u Parlamentu bude usvajanje budžeta za 2011.52 Vijeće ministara je pripremilo i usvojilo nacrt budžeta za 2011. koji je u visini prošlogodišnjeg budžeta.53 Razlog tome je i zakonska odredba54 koja propisuje da u slučaju da se ne postigne sporazum u zakonom predviđenom roku, vlade svojim parlamentima, odnosno skupštini, predlažu budžet na visini prošlogodišnjih budžeta. Što se tiče Republike Srpske i njihovog budžeta održaće se status quo zato što je usvojen budžet na prošlogodišnjem nivou. Znači neće se moći ni izreći sankcija propisana čl. 12 st. 3 Zakona o Fiskalnom vijeću Bosne i Hercegovine, jer Zakon o budžetskom sistemu Republike Srpske propisuje privremeno finansiranje za prvih šest mjeseci (januar-juni), a ne kao na državnom nivou i u Federaciji Bosne i Hercegovine gdje je propisano privremeno finansiranje tri mjeseca. Sve i da Narodna skupština Republike Srpske poništi sporni Zakon i Odluku, te retroaktivno donese odluku o privremenom finansiranju, moralo bi se do kraja juna donijeti budžet za 2011. u visini prošlogodišnjeg budžeta, koji de facto već postoji. Ovdje se s razlogom može očekivati otvaranje nekih novih problema: problem rada Fiskalnog vijeća BiH i nepostizanje sporazuma prema odredbama Zakona o Fiskalnom vijeću, a samo Vijeće nije reagiralo uputama o privremenom finansiranju, a ni sankcijama. Drugi problem je rješavanje situacija u trenucima krize vlasti. Pozitivni zakoni BiH morali bi ugraditi i mehanizme kojima bi se regulisale situacije kada država zapadne u političku krizu izazvanu neformiranjem vlasti, krizu koja je odgovorna za donošenje budžeta. Podsjetimo da je donošenje budžeta kasnilo zbog krize vlasti nakon općih izbora održanih u oktobru 2010. Zakon o finansiranju institucija BiH propisuje da neusvajanje budžeta prema budžetskom kalendaru vodi donošenju odluke o privremenom finansiranju.55 Privremeno finansiranje ima za cilj obavljanje aktivnosti zakonski utvrđenih budžetskih korisnika i izvršavanja tromjesečnom prosjeku za prethodnu fiskalnu godinu. U tom periodu ne mogu se započeti nove ili proširene programe i aktivnosti. Izuzeće se odnosi samo na otplatu javnog unutrašnjeg i vanjskog duga koji se plaća s dospijećem obaveza. Sljedeći problem, a možda i najbitniji, koji se otvara nakon ovakvih ponašanja entiteta, bi mogao da bude nepostojanje mehanizama kojima bi se regulisala "poslušnost" entiteta, te efikasnije sprovođenje državnih zakona kako bi se ojačala država i osigurala vladavina prava Law, Constitution, Jurisprudence Constitutional Law Public Law Evaluation research Fiscal Politics / Budgeting |
| spellingShingle | Hunček-Pita, Aida Usvajanje budžeta Republike Srpske za 2011. i Zakona o izvršenju budžeta Republike Srpske za 2011., pitanje ustavnosti Law, Constitution, Jurisprudence Constitutional Law Public Law Evaluation research Fiscal Politics / Budgeting |
| title | Usvajanje budžeta Republike Srpske za 2011. i Zakona o izvršenju budžeta Republike Srpske za 2011., pitanje ustavnosti |
| title_auth | Usvajanje budžeta Republike Srpske za 2011. i Zakona o izvršenju budžeta Republike Srpske za 2011., pitanje ustavnosti |
| title_exact_search | Usvajanje budžeta Republike Srpske za 2011. i Zakona o izvršenju budžeta Republike Srpske za 2011., pitanje ustavnosti |
| title_full | Usvajanje budžeta Republike Srpske za 2011. i Zakona o izvršenju budžeta Republike Srpske za 2011., pitanje ustavnosti Aida Hunček-Pita |
| title_fullStr | Usvajanje budžeta Republike Srpske za 2011. i Zakona o izvršenju budžeta Republike Srpske za 2011., pitanje ustavnosti Aida Hunček-Pita |
| title_full_unstemmed | Usvajanje budžeta Republike Srpske za 2011. i Zakona o izvršenju budžeta Republike Srpske za 2011., pitanje ustavnosti Aida Hunček-Pita |
| title_short | Usvajanje budžeta Republike Srpske za 2011. i Zakona o izvršenju budžeta Republike Srpske za 2011., pitanje ustavnosti |
| title_sort | usvajanje budzeta republike srpske za 2011 i zakona o izvrsenju budzeta republike srpske za 2011 pitanje ustavnosti |
| topic | Law, Constitution, Jurisprudence Constitutional Law Public Law Evaluation research Fiscal Politics / Budgeting |
| topic_facet | Law, Constitution, Jurisprudence Constitutional Law Public Law Evaluation research Fiscal Politics / Budgeting |
| work_keys_str_mv | AT huncekpitaaida usvajanjebudzetarepublikesrpskeza2011izakonaoizvrsenjubudzetarepublikesrpskeza2011pitanjeustavnosti |