Perspektive implementacije Seveso III Direktive u zakonodavstvo Republike Srbije
Gespeichert in:
| 1. Verfasser: | |
|---|---|
| Format: | Elektronisch E-Book |
| Veröffentlicht: |
Sanski Most [Bosnia and Herzegovina]
Fondacija Centar za javno pravo
2016
|
| Schlagworte: | |
| Online-Zugang: | BSB01 |
| Tags: |
Tag hinzufügen
Keine Tags, Fügen Sie den ersten Tag hinzu!
|
| Beschreibung: | Legislativa EU na polju industrijske bezbednosti regulisana je sa nekoliko direktiva od kojih Seveso III Direktiva sada predstavlja relevantan pravni okvir u pogledu sprečavanja i kontrole udesa nastalih delovanjem opasnih materija u procesu industrijske proizvodnje. Seveso III zamenila je do sada važeću Seveso II Direktivu. Osnovni pravci izmena odnose se na pojačanu transparentnost procesa proizvodnje u postrojenjima koja su označena kao seveso postrojenja, u skladu sa implementacijom tri stuba zaštite životne sredine iz Arhusa, kao i na usklađivanje klasifikacije hemijskih materija sa, u međuvremenu usvojenom, Uredbom o globalnom harmonizovanom sistemu za klasifikaciju, označavanje i pakovanje hemijskih materija i smesa. To za sobom povlači moguće izmene u status operatera industrijskih postrojenja, tako da je moguće da neka postrojenja koja nisu do sada imala status seveso postrojenja to sada postanu, dok neka postrojenja koja su pripadala nižem redu, zbog prekoračenja praga koncentracije opasnih materija prema novoj klasifikaciji, pređu u viši red, što opet za sobom povlači strože obaveze i veće angažovanje resursa i veće troškove za operatere. U Republici Srbiji uopšteno se može reći da je zakonodavstvo u oblasti bezbednosti industrijskih postrojenja značajno unapređeno izmenama i dopunama Zakona o zaštiti životne sredine iz 2009. godine, a u svetlosti usaglašavanja sa propisima EU u ovoj oblasti koji su važili u vremenu transponovanja, to jest sa Seveso II Direktivom. Nacionalnim propisima su definisane obaveze operatera i drugih subjekata sistema zaštite životne sredine. Međutim, postojali su i izvesni problemi u primeni koji su se ogledali u nedovoljnoj preciznosti zakonskih propisa i kašnjenju podzakonskih akata u odnosu na glavne akte. Ova pitanja su naročito značajna imajući u vidu složenost problematike i moguće posledice nedosledne primene zakona i podzakonskih propisa. Imajući u vidu da u Republici Srbiji sada predstoji period implementacije Seveso III Direktive, kod koje su na teškoće naišle i mnogo bogatije i pravno uređenije zemlje EU, mora se nastojati da se ove greške ne ponove i da se ispune zadati rokovi. Ovo pre svega kroz usavršavanje procedure donošenja propisa, sistematsko praćenje primene i periodične analize posledica njihove primene |
|---|---|
| Beschreibung: | 1 Online-Ressource(1 p. 15) |