Gramatika srpskog jezika za strance
Gespeichert in:
| 1. Verfasser: | |
|---|---|
| Format: | Buch |
| Veröffentlicht: |
Sremski Karlovci [u.a.]
Izdavačka knjižarnica Zorana Stojanovića
2009
|
| Ausgabe: | 2. prerađeno i dopunjeno izd |
| Schriftenreihe: | Biblioteka Sinteze
|
| Schlagworte: | |
| Online-Zugang: | Literaturverzeichnis Inhaltsverzeichnis Register // Sachregister |
| Tags: |
Tag hinzufügen
Keine Tags, Fügen Sie den ersten Tag hinzu!
|
MARC
| LEADER | 00000nam a2200000 c 4500 | ||
|---|---|---|---|
| 001 | BV036438274 | ||
| 003 | DE-604 | ||
| 005 | 20231107 | ||
| 007 | t| | ||
| 008 | 100505s2009 xx a||| |||| 00||| srp d | ||
| 020 | |a 9788675431879 |9 978-86-7543-187-9 | ||
| 035 | |a (OCoLC)705478466 | ||
| 035 | |a (DE-599)BVBBV036438274 | ||
| 040 | |a DE-604 |b ger |e rakwb | ||
| 041 | 0 | |a srp | |
| 049 | |a DE-11 |a DE-12 |a DE-19 | ||
| 084 | |a KV 1351 |0 (DE-625)85904: |2 rvk | ||
| 100 | 1 | |a Mrazović, Pavica |d 1923-2003 |e Verfasser |0 (DE-588)12095916X |4 aut | |
| 242 | 0 | 0 | |a Grammatik der serbischen Sprache für Ausländer |y ger |
| 245 | 1 | 0 | |a Gramatika srpskog jezika za strance |c Pavica Mrazović ; u saradnji sa Zorom Vukadinović |
| 250 | |a 2. prerađeno i dopunjeno izd | ||
| 264 | 1 | |a Sremski Karlovci [u.a.] |b Izdavačka knjižarnica Zorana Stojanovića |c 2009 | |
| 300 | |a 815 Seiten |b Illustrationen |c 24 cm | ||
| 336 | |b txt |2 rdacontent | ||
| 337 | |b n |2 rdamedia | ||
| 338 | |b nc |2 rdacarrier | ||
| 490 | 0 | |a Biblioteka Sinteze | |
| 650 | 4 | |a Serbian language / Grammar / Textbooks for foreign speakers | |
| 650 | 0 | 7 | |a Grammatik |0 (DE-588)4021806-5 |2 gnd |9 rswk-swf |
| 650 | 0 | 7 | |a Serbisch |0 (DE-588)4133301-9 |2 gnd |9 rswk-swf |
| 655 | 7 | |0 (DE-588)4123623-3 |a Lehrbuch |2 gnd-content | |
| 689 | 0 | 0 | |a Serbisch |0 (DE-588)4133301-9 |D s |
| 689 | 0 | 1 | |a Grammatik |0 (DE-588)4021806-5 |D s |
| 689 | 0 | |5 DE-604 | |
| 700 | 1 | |a Vukadinović, Zora |e Sonstige |4 oth | |
| 856 | 4 | 2 | |m Digitalisierung BSB Muenchen 19 - ADAM Catalogue Enrichment |q application/pdf |u http://bvbr.bib-bvb.de:8991/F?func=service&doc_library=BVB01&local_base=BVB01&doc_number=020310680&sequence=000004&line_number=0001&func_code=DB_RECORDS&service_type=MEDIA |3 Literaturverzeichnis |
| 856 | 4 | 2 | |m Digitalisierung BSB Muenchen 19 - ADAM Catalogue Enrichment |q application/pdf |u http://bvbr.bib-bvb.de:8991/F?func=service&doc_library=BVB01&local_base=BVB01&doc_number=020310680&sequence=000005&line_number=0002&func_code=DB_RECORDS&service_type=MEDIA |3 Inhaltsverzeichnis |
| 856 | 4 | 2 | |m Digitalisierung BSB Muenchen 19 - ADAM Catalogue Enrichment |q application/pdf |u http://bvbr.bib-bvb.de:8991/F?func=service&doc_library=BVB01&local_base=BVB01&doc_number=020310680&sequence=000006&line_number=0003&func_code=DB_RECORDS&service_type=MEDIA |3 Register // Sachregister |
| 940 | 1 | |n oe | |
| 942 | 1 | 1 | |c 400 |e 22/bsb |f 090511 |g 4971 |
| 943 | 1 | |a oai:aleph.bib-bvb.de:BVB01-020310680 | |
Datensatz im Suchindex
| _version_ | 1819638185189179392 |
|---|---|
| adam_text | SPISAK LITERATURE
814
SPISAK LITERATURE
U ovom spisku navode se samo neke gramatike sipsko(hrvatsko)g jezika kao i izvestán broj kontrastivnih studija. Clanci, rasprave i studije koji se nalaze uraznim öa-sopisima i zbomicima morali su biti izostavljeni bez obzira na njihovu izuzetnu vred-nost ili korist pri pisanju ove gramatike.
BARIÉ, Eugenija, Loncaric, mr Mijo i dr.: Primeria gramatika hrvatskog knjizev-nog jezika, Zagreb, 1979.
DAHL, Johannes: Ausdrucksmittel fiir Sprechereinstellungen im Deutschen und Serbokroatischen, München, 1985.
BORBEVIC, Branimir: Elementi srpskohrvat-ske dikeije, Beograd, 1975.
BORBEVIC, Miloje: Verbalphrase und Verbvalenz, Heidelberg, 1983.
BORBEVIÓ, Miloje: Funktionsverbgefüge im Deutschen und im Serbokroatischen, u: Popadic/Petronije vic/Bordevic: Untersuchungen zum nominalen Bereich deutsch-serbokroatisch (— Deutsch im Kontrast 8), Heidelberg, 1988, str. 170-246.
ENGEL, Ulrich: Deutsche Grammatik, Heidelberg, 1988.
ENGEL/MRAZOVIC (ed.): Kontrastive Grammatik deutsch-serbokroatisch, Novi Sad -München, 1986.
Napomena: U ovoj gramatici navedeno je pre-ko 80 kontrastivnih studija nemackog i srpskohrvatskog jezika, str. 32-40.
GLOVACKI-BERNARDI, Zrinjka: O tekstu, Zagreb, 1990.
HENTSCHEL, Elke: Funktion und Geschichte deutscher Partikeln, Tübingen, 1986.
IVI¿, Milka: Lingvisticki ogledi, Beograd, 1983. (225 str.)
IV1C, Milka: Znacenja srpskohrvatskog instruméntala i njihov razvoj, Beograd, 1954.
IVIC, Pavle: Sprski narod i njegov jezik, Beograd, 1971.
JOVtó, Dusan: Aspekti u srpskohrvatskom je-ziku, rukopis, 1988.
LICEN, Marina: Govomi ein direktiva i njihova jezicka realizaeija u nemackom i srpskohrvatskomjeziku, Novi Sad, 1987.
MRAZOVIC, Pavica: Poremecaji u redu reci pri ucenju nemackog jezika od str arte govornih predstavnika srpskohrvatskog jezika, Novi Sad 1973—1974, 208 str., Godisnjak Filozofskog fakulteta u No-vom Sadu, knj. XV/1,1973, str. 355—464 i knj. XVH/1, 1974, str. 303-374. MRAZOVIC, Pavica: Die Stellung der Satzelemente im Deutschen und Serbokroatischen (unter Mitarbeit von U. Engel), Heidelberg, 1982.
MRAZOVIÖ, Pavica (ed.): Kontrastivna jezicka istrazivanja, Zbomik radova, Novi Sad, 1980. i 1983.
— Kontrastivne studije nemackog i srpskohr-
vatskog jezika, Novi Sad, 1983. i 1985.
— Gramaticka teorija, kontrastivne studije i na-
stava stranih jezika, Novi Sad, 1979.
— Razvoj teorije gramatike zavisnosti, Grama-
ticke teorije, kontrastirane studije i na-stava stranih jezika Jeziöke studije ISJK, sv. 1, Novi Sad, 1979, str. 7-67.
— Wortstelung im Deutschen und Serbokroati-
schen, Groos, Heidelberg, 1980.
— Elementenfolge in der Nominal phrase des
Deutschen und Serbokroatischen, Zielsprache Deutsch, München, 1982.
— Dopunske reöenice u nema£kom jeziku, Zivi
jezici, Beograd, 1982, knj. XXII, sv.
1-2, str. 5-23.
— zajedno sa W. Teubertom: Valenzen im Kon-
trast, Heidelberg, 1988. MRSEVIC-RADOVICX Dragana: Frazeolo-Ske glagolsko-imeniöke sintagme Beograd, 1987.
PETRONIJEVl£, Boiinka: Die adnominale Apposition im Deutschen und Serbokroatischen, u: Popadi£/Petronijevi£/E or-deviö: Untersuchungen zum nominalen Bereich deutsch-serbokroatisch, Heidelberg, 1988, str. 124-167.
SPISAK LITERATURE
815
PETROVIC, Velimir: Temporale Satzangaben im Serbokroatischen und im Deutschen; Heidelberg, 1987.
POPADIC, Hanna: Die Nomenergänzung im Deutschen und im Serbokroatischen, u: Popadic/Petronijevic/Bordevic: Untersuchungen zum nominalen Bereich deutsch- -serbokroatischHeidelberg, 1988, str. 5-122.
POPOVIC, Branislava: Kauzalni subjunktori u nemackom i srpskohrvatskom jeziku. Beograd, 1985.
POPOVIC, Branislava: Subjunktori i sub-junktorske ffaze, u: Anali Filoloskog fakulteta, Beograd, 1987, str. 293-300.
SILIC, Josip: Od recenice do teksta, Zagreb,
1984.
SIMIC/OSTOJIC: Osnovi fonologije srpsko-hrvatskog knjizevnog jezika, Titograd,
1981.
STANOJÖIC/POPOVIC/MICIC: Savremeni srpskohrvatski jezik i kultura izrazava-nja, Beograd-Novi Sad, 1989.
STEVANOVIC, Mihailo: Savremeni srpskohrvatski jezik (gramaticki sistemi i knjizevnojezicka norma), I i II, Beograd, 1970.
TESNÍÉRE, Lusien: Grundzüge der struktu-ralen Syntax (herausgegeben und übersetzt von U. Engel), Stuttgart, 1980 (naslov origínala: Eléments de syntaxe structurale, Paris, 1959).
THIM-MABREY, Christiane: Satzkonnektoren wie allerdings, dennoch und übrigens, Frankfurt am Main - Bern - New York, 1985.
TOCaNAC, Dusanka: Obelezja glagolskog aspekta u srpskohrvatskom i francus-kom jeziku, Zbornik ISJK, Novi Sad, v 1988, sv. 9, str. 83-99.
VELCIC, Mima: Uvod u lingvistiku teksta, Zagreb, 1987.
ZJLETIC, Zoran: Gramatikazavisnosti Ulriha Engela, u: Gramaticka teorija, kontra-stivne studije i nastava stranih jezika, Novi Sad, 1979, str. 67-105.
REGISTAR
787
REGISTAR
A
a, nepostojano E 009, v. glasovne promene abeceda (latinica) F 002 ablativni genitiv - padezni oblik imenice u funkeiji atributa 1411 adresa - (na)pisan govomi ein T 058 adverbijalna dopuna - recenicni deo R 027
- R 033 izrazava:
- meru R 033
- mesto R 029
- pravac kretanja R 032
- uzrok R 031
- vreme R 030
- realizaeije ove dopune R 028 adverbijalni dodaci - atributi u imenickoj
frazi I 423; u recenici R 039, R 117 adverbijalni particip perfekta v. particip perfekta
adverbijalni particip prezenta v. particip prezenta
adverzativni (suprotni) konjunktor - veznik za povezivanje elemenata u niz N 106, v. suprotni konjunktor
afiks (afiksalna morfema) - zajednicki naziv za sledece morfeme: A 008
- gramaticke A 010
- infikse A 011
- prefikse A 012 -- sufikse A 013
- tvorbene morfeme A 009 v. morfema afrikati - slozeni ili sliveni konsonanti C 010, C019 V. konsonanti
agens - vrsilac radnje G 108 akeenat (naglasak) - isticanje pojedinog slo-ga snagom (intenzitetom), visinom tona (intonaeijom) i trajanjem D 002 -D 011
- akeenatska Celina D 009
- akeentovani (duzi) oblici lienih za-menica I 503a
- distinktivna uloga akeenta i duzine u recima D 010
- distinktivna uloga intonaeije i logió-kog akeenta recenice D 011
- dugosilazni akeenat D 003
- dugouzlazni akcenat D 005
- kratkosilazni akcenat D 004
- kratkouzlazni akcenat D 006
- mesto akcenta i duzine u recima D 008
- neakcentovani (kraci) oblici licnih zamenica i zamenice sehe/se I 503b, v. enkliticki oblici
- nenaglasena duzina D 007 akcionalnost G 004h
aktiv - glagolsko stanje G 037
- oblici aktiva G 075
akuzativ (ak, cetvrti padez) — padezni oblik kod:
- determinativa I 110 -1 116
- imenica I 049, I 073, I 075,1091
- prideva I 219-1 223
- u recenici R 024
- kod zamenica I 505, I 507
- skamenjeni I 007b v. padez
alomorfí - razliciti morfi kojí sluze kao izraz istoj morfemi A 005
- supletivni alomorf A 006 alternativno pitanje - govorni cin, podvrsta
pitanja T 042 v. pitanje T 039
anafora - rec (zamenica, prilog i si.) sa upuci-vackom fünkcijom u tekstu; upotre-bljava se jos i za definisanje i klasifiko-vanja pojedinih dopuna A 036, T 105, R 019a
anteceden* - R 114
antonimi — reci sa suprotnim znacenjima u funkeiji povezivanja teksta T 122 aorist - licni glagolski oblik sa osnovnim znacenjem ’proslost + trenutno G 082
- znacenje i upotreba G 083 apostrof - pravopisni znak
apozicija - veznikom odvojen atribut iza up-ravne reci koji daje dodatnu informaci-ju I 700 - 1 707, javlja se uz
- imenicu I 703
- prilog I 705
- zamenicu I 704
- defmicija i opSte napomene 1 701
- nizanje apozicija I 706
* paralelni oblici uz apoziciju I 707
- vrste apozicija I 702
788
REGISTAR
apsolutno poredenje (komparacija) I 231 v.
poredenje prideva 1216 apstraktne imenice v. kvalifíkativne imenice í 008
asimilacija (jednacenje glasova) E 002, E 003, E 008
v. glasovne promene
asindeza - povezivanje u niz bez konjunktora K 202
aspekat - binama gramaticka kategorija glago-la, dvojakost glagolskih oblika G 005, v. glagolski vid
aspekatske opozicije - G 009
atribuí - sintaksicka kategorija, satelit koji zavisi od neglagolskih reci, razlikuju se dopune i dodaci A 035
- u imenickoj frazi I 402 — I 424
- u pridevskoj frazi I 302 -1 323
- u priloskoj frazi N417-N425
- u zamenickoj frazi I 513 -1 562 atributske redeniee - zavisne recenice u funk-
ciji atributa R 015, R 132 -R 155
- uz imenice R 133 - R 144
- atributske dodatne recenice R 143
- odnosne nerestriktivne recenice R 144
- atributske dopunske recenice R134 -R 142
- odnosne (relativne) recenice R 140
- odnosne restriktivne recenice R 142
- supstituti adverbijalne dopune R 138
- supstituti atributa (dopune) u geni-tivu R 135
- supstituti atributa (dopune) u in-strumentalu R 136
- supstituti prepozicionalne dopune R 137
- verbativna dopunska recenica R 139
- uz prideve R 146 - R 153
- atributske propozicionalne redeni-ceR 153
- normativna dopuna R 151
- poredbena dopuna R 152
- supstitut dopune u dativu R 148
- supstitut dopune u genitivu R 147
- supstitut prepozicionalne dopune R 149
- verbativna dopuna R 150
- uz priloge R 154 -atributska proporcio-nalna redenica R 155
- uz zamenice R 145,1307,1310 1 314
1315,1317,1318 ’
autorizacija - govomi din T 048 azbuka (cirílica) F 002
B
bahuvrihi — posebna vrsta slozenica I 031 bezlidne redeniee - recenice bez dopune u no-minativu (subjekta) R 036, R 037
- „besubjekatske” recenice P 015, v. recenica
bezlicni pasiv - pasiv bez dopune u nominati-vu (subjekta) G 106, v. pasiv
bezvudni glasovi C 022, C 024 biti - pomocni glagol G 056
- samostalan glagol R 034 braca - kolektivna imenica
- kongruencija K 024
- promena I 062
broj (numerus) - gramatidka kategorija promene promenljivih redi
- kod determinativa I 100
- kod glagola G 001, G 002
- gramatidka kategorija A 020
- gramatidki broj I 024, K 023
- jednina (singular) I 024
- kod imenica 1002,1024,1025,1026
- kongruencija K 023
- mnozina (plural) I 024
- kod prideva I 200
- kod zamenica I 500
- realan broj I 024, K 023
brojevi - semantidka supklasa prideva i imenica A 028
- imenice I 012,1 076,1 079
- izvedenice na -ak Ï 080
- osnovni brojevi - promena I 077,
1 077a
- razlomci I 081
- zbimi brojevi I 078
- pridevi 1 210,1 212,1213
v. kvantifikativne imenice i kvantifikativne prideve
budude vreme v. futur 1
e
cestitanje - govomi din T 026 diji-a,... - upitni determinativ I 106; relativna zamenica I 501; relativna redenica cudo - imenica srednjeg roda, n, promena 1058
REGI STAR
789
C
cirílica (azbuka) F 002, F 003
D
da + prezent konstrukcija - konstrukcija ko-ja zavisi od niodalnih i modalitetnih glagola G 202
- bez modalnih glagola G 221
- kao dopuna modalnih i modal itetnih glagola G 042, G 205 - G 220
dativ (dat, treci padez) - padezni oblik kod:
- determinativa I 110 — I 116
- imenica I 049, I 073, I 075,1091 -prideva 1219-1223
- zamenica I 505,1 507
- u imenickoj frazi kao dopuna 1412, 1413
- u recenici kao dopuna R 023
V. padez
- posesivni v. posesivni dativ
dativus
- commodi ili sympathicus - imenicka ili zamenicka fraza u dativu koja se fakultativno javlja i koja oznaëava da neko nesto cini u neciju korist R 023a
- ethicus (eticki dativ ili dativ intere-sovanja) - javlja se samo kao zamenicka fraza sa nukleusom licne za-menice 1. i 2. lica R 023c
- incommodi - imenicka ili zameniëka fraza u dativu koja oznacava da se nesto desava na neciju stetu R 023b
deçà - kolektivna imenica
- kongruencija K 024
- promena I 062
v. dete
deikse - opsti elemenat koji sluzi za ukazi-vanje na vanjsku stvamost ili upucuje na elemente u tekstu, npr. anafora, ka-tafora
deikticki (ukazivacki) elementi
v. ukazivaôki elementi
deklinacija A 025,1001 - promenljivost (flek-sija) neglagolskih redi:
- determinativa 1 100,1110
- imenica I 002,1 042
- prideva I 200,1218
- zamenica I 500 - I 512
deminutiv (umanjenica) - izvedena imenica I 027, I 034, I 036
dependencijalno stablo - konstrukcija od vise elemenata koji stoje u zavisnom od-nosu prema upravnom elementu A 032 dependens - zavisni elemenat A 032 derivacija — izvodenje reci v. tvorba reci dete - imenica srednjeg roda, n - promena 1054 determinativ — fakultativan dodatak uz ime-nicuï 100-I 117
— determinativ jedan I 102
— determinativ moj, svoj, koji 1115
— determinativ sam i 103
— determinativi koji se menjaju i po I i po II promeni 1114
— kvantifikativni dativ 1101
— medusobno kombinovanje determinativa 1117
— neodredeni determinativi I 107
— oblici padeza I i II promene 1116
— odricni determinativi I 108
— pokazni determinativi I 104
— prisvojni determinativi I 105 -1 promena 1111
— II promena 1112
— promena I 116a
— promena detenninativa po padezima I 110
— promena detenninativa po rodu I 109
— promena detenninativa sav 1113
— upitni determinativi 1 106
— znacenje detenninativa I 101 determinativnost v. kod termini dijalekti srpskog jezika B 004
— stokavski dijalekat sa tri izgovora: ekavski, ijekavski, ikavski B 005
direktno ponovljeni tekst (direktan govor) -oblik ponavljanja teksta T 141 direktno ukazivanje (direktna referenca) -ukazivanje na vanjezicku stvarnost T 104
disimilacija (razjednacavanje) glasova E 008, v. gîasovne promene
disjunktivni konjunktor v. rastavni konjunk-tor
distribucija - A 016b doba - imenica srednjeg roda, n I 022 dodaci - zavisni elementi koji nisu uslovljeni valentnoscu upravnog elementa A 034
— uz glagol u recenici R 018, R 019, R 039 - R 061
- dopusni dodaci R 048
REGISTAR
790
- instrumentalni dodaci R 051
- judikativni dodaci R 059
- klasifikacija i upotreba dodataka R 041
- mesni dodaci R 045
- modifikativni dodaci R 042
- namemi dodaci R 050
- negacioni dodaci R 054
- ordinativni dodaci R 058
- pogodbeni dodaci R 047
- posledicni dodaci R 049
- realizacija dodataka R 040
- prateci dodaci R 052
- reduktivni dodaci R 056
- restriktivni dodaci R 053
- selektivni dodaci R 057
- situativni dodaci R 043
- subjektivni dodaci R 055
- uzrocni dodaci R 046
- verifikativni dodaci R 060
- vremenski dodaci R 044
- u imenickoj frazi I 418 -1 425
- u pridevskoj frazi I 319 -1 323 dodatna recenica - zavisna recenica u funk-
ciji dodatka R 014, R 117 - R 130
- dopusne recenice R 123
- konjunktori N 206
-korelati uz dodatne recenice R 131
- mesne recenice R 120
- nacinsko-instrumentalne R 127
- nacinsko-poredbene R 126
- nacinsko-pratece R 128
- nadinsko-restriktivne R 129
- nameme R 125
- odnosno-prosirujuca (evolutivna) R 130
- oblici dodatnih recenica R 118
- pogodbene R 122
- posledicne R 124
- subjunktori N 207 -uzrocne R 121
- vremenske R 119
dopuna - valentno zavisan sintaksicki clan A 034
-uz glagol u recenici R 017, R 019-R 035
- adverbijalna dopuna R 027 - R 033
- dopuna u akuzativu R 024
- dopuna u dativu R 023
- dopuna u genitivu R 022
- dopuna u instrumentalu R 025
- subjekat R 021
- fakultativna dopuna R 017
- klasifikacija dopuna R 019
- obligatorna (obavezna) dopuna R 017
- predikativna dopuna R 034
- prepozicionalna dopuna R 026
- tabeia dopuna R 020
- verbativna dopuna R 035
- uz imenicu 1403 -1417 v. imenicku frazu
- uz pridev 1303-1318 v. pridevsku frazu
- uz prilog N 418 - 426 v. prilosku frazu
- uz zamenicu I 513 - I 563 v. zame-nicku frazu
dopunska recenica - zavisna recenica u funk« ciji dopune
- u kompleksnoj recenici R 104 - R 115
- indefinitno-generalizirajuce recenice R 114
- korelati uz dopunske recenice R 116
- supstitut dopune u akuzativu R 109
- supstitut dopune u dativu R 108
- supstitut dopune u genitivu R 107
- supstitut dopune u instrumentalu R 110
- supstitut dopune u nominativu (sub-jekatska redenica) R 106
- supstitut predikativne dopune R 112
- supstitut prepozicionalne dopune Rill
- supstituti dopuna R 105
- verbativne dopune R 113
- zna£enja dopunskih recenica R 115
- u imenickoj frazi v. imeniiku frazu
- u pridevskoj frazi v. pridevsku frazu
- u zameni^oj frazi v. zameni£ku frazu dopusne (koncesivne) recenice - supklasa
dodatnih recenica R 123 dopusni dodaci - supklasa situativnih dodataka R 048
drvo - imenica srednjeg roda, n 1 056 dugosilazni akcenat D 003 dugouzlazni akcenat D 005 durativni (neprekidnotrajni) glagol - supklasa imperfektivnih glagolaG 007 v. gla-golski vid
duzina, nenaglaSena D 007, v. akcenat D 002
REGI STAR
791
E
eksplikativni genitiv - atribut u imenickoj frazi 1 408
ekvivalenti recenica - partikule koje stoje na-mesto recenica N 515, v. partikule elemenat, jezicki v. jezicki elemenat eliminaciia - izostavlianje elemenata pri ni-zanju K 205
elipsa - izostavljanje jezickih elemenata, sred-stvo koneksije teksta T 115, v. konek-tori
enklitike - neakcentovani obi ici D 009
- glagola
- biti, aorist G 056
- hteti, prezent G 057 —jesam, prezent G 060
- partikula li N 512
- zamenica I 503b, I 504a
- pozicija enklitika P 023 eticki dativ R 023, v. dativus ethicus evolutivne recenice v. odnosno-prosirujuca
recenica
F
fakultativna dopuna - neobavezna dopuna, bez nje je i recenica i fraza gramaticki korektna R 017, R 036
fakultativno (neobavezno) - svojstvo nekog elementa da se moze izostaviti a da fraza ili recenica ostanu gramatidki is-pravni R 017, R 036
fazni glagoli - nesamostalni glagoli koji iz-razavaju faze pojedinih radnji (poceti, nasîaviti, prestati i dr.) G 224, G 226 femininum - zenski rod, f fïnalna (namema) recenica v. namema recenica
fïnitni (licni) glagolski oblici v. licni glagol-ski oblici
fleksija (promenljivost reôi) - zakonomema promena reci uz primenu nastavaka. Razlikuje se: dekîinacija, konjugacija i komparacija A 017
fon (glas) - izgovoren, realizovan glas C 001 fonema (glas) - glas koji ima distinktivnu (razlikovnu) funkciju C 003
- foneme po abecednom redu C 005a
- klasifikacija C 005 -konsonanti C 007, C 016-C022 v.
konsonanti
- opis izgovora fonema C 013
- vokali C 006, C 014, C 015 v. vokali fonetika - nauka koja proucava fiziologiju i
akustiku glasova C 002 fonologija - nauka koja se bavi distinktivnom funkcijom glasova C 004 fraza - grupa reci koja se klasiflkuje prema neglagolskoj upravnoj reci, nukleusu A 032 v. nukleus
- imenicka ï 400 - I 425
- predlozna N 009
- pridevska 1300- I 323
- zamenicka I 513-1 563 frikativi (strujni konsonanti) C 009, C 018 v.
konsonanti funkcije konektora
- organizovanje teksta T 116 - T 120
- rasclanjavanje teksta T 121
- upucivanje na prethodni ili sledeci elemenat T 102 - T 115
v. konektori
funkcionalni glagol - glagol koji se javlja u glagolskoj perifrazï G 040, G 300 v. glagolska perifraza
futur I (buduce vreme) - slozeni glagolski ob-lik koji se sastoji od pomocnog glagola hteti (enkliticki oblici) i infinitiva nekog drugog glagola sa znacenjem ’bu-duca radnja’ G 089, G 090 futur II (predbuduce vreme) - slozeni glagolski oblik sa osnovnim znacenjem ’zavrsena radnja koja doseze u buduc-nost’ G 091, G 092
G
generaliziranje - govomi cin T 016 genitiv (gen, drugi padez) - padezni oblik kod
- determinativa I 110 - I 116
- imenica I 049, I 073, I 075,1091
- u imeniëkoj frazi
- ablativni 1411
- eksplikativni I 408
- kvalifikativni I 422
- objekatski 1 407
- partitivni I 409
- posesivni I 421
- subjekatski 1 406
- prideva I 219-1 223
- u pridevskoj frazi 1 304
792
REGISTAR
- u redenici R 022
- zamenica I 505,1 507 v. padei
genus v. rod
genus verba v. glagolsko stanje gerund v. adverbijalni particip glagoli (verba) - vrsta reel koja ima konjuga-ciju
- apsolutna upotreba licnih glagolskih oblika G 077a
- bezlidni G 004, R 036, R 037, P 015
- delimidno povratni G 039, T 113
- dvovidski G 011
- fazni G 224, G 226
- funkcionalni G 045, G 300
- imperfektivni (infinitivni) G 006
- imperfektizaeija glagola G 029, G 033 - G 035 v. imperfektizaeija
- izvedeni G 019 - G 028
- kombinatorika glagola G 040
- konjugaeija glagola G 062 - G 105 v. konjugaeija
- modalitetni G 044 v. modalitetni glagoli
- modalni G 043 v. modalni glagoli
- nelidni glagolski oblici G 063 - G 037
- nepravilni G 055 - G 061
- neprekidnotrajni (durativni) G 007
- nesamostalni G 041
- perfektivni G 009
- perfektizaeija glagola G 029 - G 032 v. perfektizaeija glagola
- performativni glagoli koji ilustruju odredene govome cinove up. dvovidski indikatori govomih einova T 005 i T 008
- po nastavcima za oblike prezenta G 051
-1 -im grupa G 052
- II -am grupa G 053
- Ill ~(j)em grupa G 054
- pocetnosvrgeni G 011
- pomocni G 042
- povratni G 039 -prosti G 017 -sa oba vida G 013
- sa verbativnom dopunom G 227 G 228
- u receñid G 035
- relativna upotreba licnih glagolskih oblika G 077b
- samostaíni (punoznadni) G 046
- slozeni G 018
- tantum G 013
- trenutnosvrseni G 010
- tvorba G 016 - G 028 v. tvorba
- udestali (iterativni) G 008
- valentnost glagola G 047
- vidski parovi glagola G 014
- zavrsnosvrseni G 012
- znadenje G 004
glagoiska perifraza ~ evrsti spoj redi sasta-vljen od funkcionalnog glagola i (pred-lozne) imenice G300-G312
- atribuiranje imenica u glagolskoj pe-rifrazi G 311
- funkcija glagolskih perifraza G 303
- izrazavanje pasiva G 310
- kriteriji za razgranidavanje glagolskih perifraza od samostalnih (pu-noznacnih) glagola G 302
- modeli glagolskih perifraza G 301
- neimenovanje vràioca radnje ili neke dopune u iskazu G 309
- popunjavanje leksickih praznina pri izrazavanju glagolskog vida G 307
- popunjavanje leksidkih praznina u glagolskom sistemu G 306
’ - promena valentnosti G 308
- spisak glagolskih perifraza G 312
- zamenjivanje samostalnog glagola glagolskom perifrazom G 304
- zamenjivanje spojeva biîi ili postati + pridev glagolskom perifrazom G 305
glagolske osnove - glagolski oblik bez nasta-vaka; po pravilu se ne javlja izolovan G 048
- infinitivska G 049
- prezentska G 050
glagolski kompleks - grupa redi sastavljena od glagolskih elemenata, od nesamo-stalnih (pomoenih, modalni h i moda-litetnih) i samostalnih glagola G 200 -
G 228
sa:
- fazni glagoli G 224, G 226
- glagoli koji zahteva|u verbativnu do-punu G 205 - G 220
- modalitetni glagoli G 044, G 222,
G 223, G 225
- modalni glagoli G 043, G 205 - G 221
- struktura glagolskog kompleksa
REGISTAR
793
- dependencijalna G 201
- poziciona G 203
- semanticka G 204
- znacenje i upotreba modalnih glago-la G 208 - G 220
glagolski oblici
- enkliticki (neakcentovani) G 056, G 057, G 060
- licni (fmitni) G 002, G 074 - G 107
- nelicni (infinitni) G 003, G 063 -G 073
glagolski okvir - u recenici koji recenicu deii na tri polja P 013/a v. pozicija eleme-nata
glagolski prilog prosli v. adverbijalni parti-ci p perfekta
glagolski prilog sadasnji v. adverbijalni par-ticip prezenta
glagolsko s tan je (genus verbi) - oznacava od-nos subjekta prema glagolskoj radnji G 036
- aktiv (radno stanje) G 037
- oblici G 075 - G 101
- pasiv (trpno stanje) - G 038 -oblici G 102-G 109
glagolski vid (aspekat) - je obavezna binama gramaticka kategorija (sa izuzetkom dvovidskih glagola v. G 011) na osno-vu koje se svi glagoli mogu podeliti u dve grupe sa gramatickim znacenjem: perfektivnosti (celovita radnja) i im-perfektivnosti (deljiva radnja) G 005
- dvovidski glagoli G 011
- glagoli
- diferencije G 004f
- durativni G 004h
- egzistencije G 004b
- imperfektivni G 007
- kauzativni G 004g
- kurzivni G 004c
- misaonog procesa G 004e
- perfektivni G 006
- posedovanja G 004d
- promena G 004f
- trenutni G 008
- vidske opozicije G 009
- vidski parovi G 012
- glagolski vid u vezi sa glagolskim oblicima i upotrebom glagola u recenici G 013
glas — najmanj i jeziCki elemenat C 001, C 003, v. fon i fonema
- bezvucan C 022 - C 024
- zvucan C 022 - C 024 glasovne promene E 001 - E 010
- gubljenje konsonanata E 004
- jednacenje (asimilacija) konsonanata
- po mestu izgovora E 003
- po zvuÖnosti E 002 -jednacenje (asimilacija) vokala E 008
- nepostojano a E 009
- pokretni vokali E 010
- promene konsonanata E 005, E 006, E 007
- razjednacavanje (disimilacija) vokala E 008
- sazimanje (promene) vokala E 008 gospoda- kolektivna imenica, promena I 062 govorni cinovi - iskaz kao govorna radnja,
univerzalna jezicka jedinica na nivou teksa T 004 - T 069
- govorni cinovi i njihove izrazajne mogucnosti T 008
- klasifikacija T 006
- koji se odnose na sagovornika T 009
- T 065
- koji se odnose na samog govornika T 066 - T 069
-koji zahtevaju akciju govornika T 028, T 029
- koji zahtevaju akciju sagovornika T 030- T 048
- koji zahtevaju akciju i govornika i sagovornika T 049 - T 059
koji zahtevaju akciju bilo kog lica T 060 - T 069
- struktura govornih cinova T 005
- tipovi govornih cinova T 007 gradacione recenice - recenicni niz (nezavis-
no slozena recenica) sa konjunktorom a kamoli K 210, v. gradación! konjunk-tori N 109
gradación] konjunktor N 109 v. konjunktor gradivna imenica - semanticka supklasa imenica koja oznacava neku materiju I 007, v. imenica
gradivni pridev - semanticka supklasa príde-va koji oznaCava odredenu materiju I 201, v. pridev
graduatívna dopuna - dopuna koja izrazava gradaciju kod prideva i priloga uz:
- komparativ prideva 1312, priloga N 421
794
REGI STAR
- pozitiv prideva 1311, priloga N 420
- Superlativ prideva I 313, priloga N 422
gradua tivna partikula - oznacava stepen oce-kivanja u odnosu na elemenat ispred kojeg stoji N 508 - N 510, v. partikule gradenje reëi (derivacija) v. tvorba reci grafem (slovo) - pismeni znak za glas F 001, v. slovo
grafija (pismo) - sistem slova, pismenih zna-kova F 001, v. pismo
gramatiëka morfema - nesamostalna morfema koja sluzi za gradenje oblika istih reÔi A 010, v. morfema gramatiëke kategorije - zakonomeme promené oblika reci A 018
- broj (numerus) A 020
- glagolski vid (aspekat) G 005
- lice A 021
- naéin (modus) G 093 - G 101
- padez A 022
- poredenje (komparacija) A 023
- rod (genus) A 019,1 014
- stanje (aktiv - pasiv) G 036
- vreme (tempus) G 076 - G 092 gramaticki broj (numerus) imenica I 024,
K 023
gramatiëki rod (genus) imenica - zavisi od oblika imenica A 019, I 013, I 014, K 018 - K 020 v. prirodan rod gramatika zavisnosti gramaticka teorija po kojoj se jezicki elementi medusob-no povezuju po principu: ako - onda A 028a
grdnja - go vomi ein T 038 grupa reci v. fraza A 032, konstrukcija gubljenje konsonanata E 004, v. glasovne promene
H
hajde - defektan glagol, upotreba G 100
- konverzaciona partikula N 512 homonimi - reci istog oblika sa razliôitim
znacenjem ili sa razlicitom kategorijal-nom pripadnoscu
- determinativi I 100
- mnogi glagoli, kao sto je npr. glagol hteti G 057, G 208, G 209
- zamenice I 500
hteti - glagol koji moze biti:
- modal an G 208
- nepravilan G 057
- pomoeni G 057
- samostalan G 209
I
ici - nepravilan glagol G 058
ilokucija — namera govomika da nesto sa-
opsti, pita, zapovedi itd. N 511, T 005 imati — glagol koji moze biti:
- modalitetan G 210a
- modalan G 210
- samostalan G 211
- promena G 059
imenica - vrsta reci koja ima deklinaciju - je-
dan rod, dva broja i sedam padeza 1002
-1081
- broj imenica - gramaticki i realan I 024, K 023
- cudo, n, promena I 058
- dete, n, promena I 054
- dota, n, promena I 022
- drvo, n, promena I 056
- gradivne I 007
- imena osobina ili sposobnosti (nomina qualitas) I 01 la
- imena radnji (nomina actionis) 1009
- imena stanja (nomina acti) 1010
- imena vrâilaca radnji (nomina agen-tis) I 011
- jaje, n, promena I 055
- koje imaju samo jedninu (singularia tantum) I 025
- koje imaju samo mnoünu (pluralia tantum) I 026
- kojima se ozna£avaju biéa muSkog i zenskog pola I 015
- kolektivne I 006
- kvalifikativne (apstraktne) î 008
- kvantifikativne (brojevi) I 012 - kongmencija K 026
- nastavak -a u nominativu jednine I 017, I 018
- nastavei za obeleâavanje roda u nominativu jednine I 016
- nastavei -o ili -e u nominativu jednine 1019
- nebo, n, promena I 058
REGI ST AR
795
- oko, n, promena I 059
-podne, n, promena I 057
- promena imenica I 042 - I 081 v. promena
- proste imenice I 028
- rod imenica - gramaticki i prirodni 1 013,1014, K 019
- kongruencija K 020 - K 022
- slozene (slozenice) I 029 — I 033
- stranog porekla muskog roda I 020
- tabela nastavaka za nominativ jedni-ne I 023
- telo, n, promena I 058
- tvorba I 027 - I 040 v. tvorba imenica
- u glagolskoj péri ff azi G 300,G311
- uho, n, promena I 059
- valentnost ï 041
- vece, n, promena I 058a
- vlastite I 004
- vokativ I 075a
- zajednicke I 005
- zbime I 006
- znacenje I 003
- zenskog roda koje nemaju nastavak -a u nominativu jednine I 021
imeniëka fraza - grupa reci sa imenicom kao upravnom reci (nukleusom) ï 400,1 401
- I 429
- atributi u imenickoj frazi 1402 -1425 v. atributi
-dodaci 1418-1425
- dopune I 403 - I 417
- pozicija elemenata I 426 - I 431
- permutacije I 431
- prednje polje I 427
- zadnje polje I 428
imperativ - glagolski oblik sa osnovnim zna-cenjem ’zapovest’ G 098
- znacenje i upotreba G 101 imperativna reëenica v. zapovedna rece-
nica
imperfekat - glagolski oblik sa znaôenjem ’trajanje/ponavljanje u proSlosti’ G 080
- znacenje i upotreba imperfekta G 081 imperfektivni glagoli - supklasa glagola pre-
ma glagolskom vidu G 007 imperfektivum tantum - supklasa imperfek-tivnih glagola bez perfektivnih pamja-ka G 013
imperfektizacija glagola - tvorba imperfek-tivnih glagola od perfektivnih pomocu G 029, G 033
- sufiksa G 034
- unutrasnjom tvorbom G 035 implikacija - neizrecen iskaz koji sluzi za po-
vezivanje teksta T 133
indefinitno-generalizirajuce recenice — po-
sebna vrsta dopunskih recenica R 114 indikativ —neutralno iskazivanje realne stvar-nosti G 093
indirektna referenca - indirektno upucivanje (putem konektora) na vaniezicku stvar-nostT 103
indirektni govor v. indirektno ponovljen tekst indirektno ponovljen tekst - neupravni govor, ponovljen primami tekst T 142 indirektno upitne recenice — ponovljena upit-na recenica R 010a
inflks — gramaticka morfema koja sluzi za gradenje oblika istih reci A 011 v. morfema
infinitiv - osnovni oblik glagola, neodredeni glagolski oblik G 064, G 065 infinitivska (glagolska) osnova - preostali deo glagola nakon oduzimanja nastavka za infinitiv (-// ili -cí) G 049 v. osnova inifinitivska konstrukcija - grupa reci éiji je upravni elemenat glagol u infinitivu N 215
infinitni glagolski oblici v. nelicni glagolski oblici
instrumental (inst, 6. padez) - padezni oblik kod
- determinativa I 110 - I 116
- imenica I 049, I 073,1 075, I 091
- prideva I 219-1 223
- zamenica I 505, I 507
- u revenid R 025 v. padezi
instrumentalni dodatak - supklasa situativ-nih dodataka koji imenuju sredstvo, instrumenat za realizovanje radnje u nadredenoj recenici R 051 v. dodaci
intenziviranje - govomi dn T 015 interogativna reíenica v. upitna recenica intervju - vrsta teksta T 153 intonacija (visina tona) - kretanje tona u reci i u receñid D 011
REGI STAR
796
iskaz - najmanja jedinica na nivou teksta, osnovnajedinica komunikacije R 002, T001
- neizredeni iskaz T 131—TI 33 iskljudne redenice - supklasa nezavisnih reden ica povezana iskljudnim konjunk-torom K 209
iskljudni konjunktori (veznici) - povezuju iskljudnu redenicu za prethodnu N 107 v. konjunktori
iterativni (udestali) glagoli - supklasa imper-fektivnih glagola G 008 v. glagolski vid
izgovori srpskog jezika: ekavski, ijekavski, ikavski B 005
Izgovor fonema C 013 - C 022
- afrikati C 019
- frikativi C 018
- konsonanti C 016 -plozivi C 017
- pódela glasova prema zvucnosti C 022
- pódela konsonanata po mestu izgo-vora C 021
- pódela vokala prema polozaju jezika C 015
- sonanti C 020
- vokali C 014
izjava saudesca - govomi din T 027 izjavna recenica - nezavisna recenica koja nije ni upitna ni zapovedna R 009 iznenadenje - govomi din T 068 izostavljanje elemenata pri nizanju K 212 izvedenica (izvedena rec) A 016 -glagoli G 019-G 028
- imenice I 034 -1 037
- pridevi I 205 -1 206
- prilozi N 411 —N 414 izvinjavanje - govomi din T 023
- reakcije na izvinjavanje T 024 izvodenje redi v. tvorba redi
J
jaje - imenica srednjeg roda, n, promena 1055 jedan - determinativ I 100,1 102
- osnovni broj A 028; I 102
- kongruencija K 030
jednadenje (asimilacija) glasova E 002 E 003 E 008
v. glasovne promene
jednina (singular) - kategorija roda, jednina kod determinativa, imenica, prideva i zamenica A 020,1 024 jesam - pomocni glagol G 060 jezidki elemenat - vrsta ili grupa redi sa od-redenom funkcijom A 029
- jezicki elementi negiranja K 101 jezidki fenomeni razlicitih gramatidkih nivoa
K 001
- kongruencija K 002 - K 033
- negacija K 100 - K 111
- nizanje K 200 - K 212 jotovanje - glasovna promena konsonanata
pod uticajem glasa j; E 007 v. glasovne promene
K
kao - konstrukcije — grupa redi sa poredbe-nom partikulom kao 1302,1309, 1315,
1514,1 520,1 528,1 535,1 544,1551, I 703,1 704, R 034 v. konstrukcije katafora - konektor u tekstu T 106 kauzalna redenica v. uzrodna redenica kauzalni dodatak v. uzrocni dodatak kci - imenica zenskog roda, f- promena 1070 klasifikativni pridev - semantidka supklasa prideva I 201 v. pridev ko/tko - zamenica I 505
- kao konektor u tekstu T 111
- kao nukleus u zamenidkoj frazi I531 — I538
kolektivne imenice - semantidka supklasa imenica I 006
kombinatorika - sredeno povezivanje jed-nog elementa sa drugim elementima
- glagola G 040 — G 046
- funkcionalni glagoli G 045
- modalitetni glagoli G 044
- modalni glagoli G 043
- nesamostalni glagoli G 041
- pomocni glagoli G 042
- samostalni (punoznadni) glagoli G 046
- imenica I 400 - I 425
- prideva I 200 -1 323
- zamenica I 513 -1 563 kementar - govomi din T 017 komitatfvne reden ice v. nadinsko-pratedc komparacija v. poredenje
REGISTAR
797
komparativ - drugi stupanj poredenja (kvali-fikativnih prideva i nekih priloga) 1227, N 416
komparativna (poredbena) recenica v. na-cinsko-poredbena recenica kompleksna recenica - nezavisna recenica sa najmanje jednom zavisnom recenicom R 100-R 155
- atributske recenice R 132-R155 v. atributske recenice
- dodatne reéenice R 117 ~ R 130 v. dodatne recenice
-dopunske recenice R 104-R115v. dopunske recenice
- korelati uz dodatne recenice R 131
- korelati uz dopunske recenice R 116
- klasifikacija recenica R 101
- klasifikacija zavisnih recenica R 102
- zavisne recenice razvijene od rece-nicnih delova
komunikativna dinamika - pozicija eleme-nata u iskazu prema komunikativnoj perspektivi saopstavanja P 020, P 031, T 126 v. komunikativna perspektiva saopstavanja i tematska progressa komunikativna perspektiva saopstavanja (funke ionalna recenicna perspektiva) -princip rasporeda elemenata u iskazu na osnovu podele iskaza na temu i remu P 020, P 031, T 126
koncesivne recenice v. dopusne recenice kondicionalne recenice v. pogodbene recenice
koneksija u tekstu — zakonomemo povezi-vanje jezickih elemenata (reci i grupa reci)T 100-T 133 -konektori T 101 -T 115
- neizreceni iskazi T 131 - T 133
- semanticko-stilisticka sredstva T 122
- tematska progressa T 123 - T 130 konektori - jezicki elementi koji sluze za us-
postavljanje koneksije u tekstu T 101 -T 120
- anafora T 105
- direktno ukazivanje (direktna référença) T 104
- elipsa T 115
- indirektno upucivanje (indirektna référença) T 103
- katafora T 106
- konektori
- objasnjavanja T 116
- suprotstavljanja T 117
- uzroka T 120
- zakljucivanja T 119
- organizatori teksta T 116
- prilozi T 114
- upucivacki konektori T 102 - T 1 13
- zamenice kao konektori T 107 - T 113 kongruencija — morfosintaksicko slaganje
determinativa, prideva i glagola s jed-ne strane i imenica i zamenica s druge K 001-K 033
- gramaticka i semanticka kongruencija u rodu i broju K 018
- gramaticka kongruencija K 020
- gramaticki i realni broj K 023
- imenice braca i deca K 024
- imenice na -ad K 025
- imenice na -ica K 026
- osnovni brojevi (dva, tri, cetiri) K 028
- osnovni brojevi od pet pa nadalje K 028,1 077a
- semanticka kongruencija K 021
- imenice muskog roda na -a K 022
- izvedenice muskog roda na -ak K 029a
- kvantiflkativni prilozi K 029
- negacije K 033
- u imenickoj frazi K 005
- u recenici K 012
- slaganje sa imenicom u funkeiji subjekta i u funkeiji dopune u aku-zativu K 013
- slaganje sa zamenicom u funkeiji subjekta i u funkeiji dopune u aku-zativu K 014
- slaganje naporednih dopuna sa kongruentnim recima K 017
- upucivacke zamenice K 015
- zamenice sagovornika K 016
- u zamenickoj frazi K 006
- apozicija K 011
-- licne zamenice nesagovornika K 008
- licne zamenice sagovornika k 007
- ostale zamenice K 010
- zamenice ko/sta i njihove izvedenice K 009, I 505a
798
REGI STAR
- u tekstu K 032
- viáeélani brojevi na jedan K 030
- zamenica Vi K 031
kongruentne kategorije — sistem oblika iz koga se bira onaj clan sistema koji se slaze sa osnovnim karakterstikama imenice ili zamenice K 004 kongruentne reí i - oblici determinativa, gla-gola i prideva sa kojima se slazu imenice i zamenice K 003
konjugacija - promena glagola A 024, G 001, G 062 - G 105
- aktiv, oblici G 075
- aorist G 082, G 083
- futur I G 089, G 090
- futur II G 091, G 092
- imperativ G 098 - G 101
- imperfekat G 080, G 081
- infinitiv G 064, G 065
- iidni gíagolski oblici G 074
- modalni glagoli i pasiv G 105a
- nacini G 093
- nelicni gíagolski oblici G 063
- neutralni pasiv G 106
- paralelni oblici uz pasiv G 105
- particip aktiva G 070, G 071
- particip pasiva G 072, G 073
- particip perfekta G 068, G 069
- particip prezenta G 066, G 067
- pasiv, oblici G 102 -participski pasiv G 103, G 104 - se pasiv G 105
- perfekat G 084 - G 086
- pluskvamperfekat G 087, G 088
- prezent G 077 - G 079
- potencijal I G 094, G 095
- potencijal II G 096, G 097 konjunktor (veznik) - nepromenljiva rec koja
povezuje elemente istog ranga i stoji izmedu njih K 100 - K 110 -defínicijaN 101 -gradacioniN 109
- iskljucni N 107
- mogucnost povezivanja ravnoprav-nih elemenataN 103
- rastavniN 108
- sastavni N 105
- semanticka pódela N 102
- suprotni N 106
- upotreba i znacenje N 104
- za preciziranje N 110
konsekutivne reíenice v. poslediöne reöenice konsonanti (suglasnici) - glasovi koji nisu slogotvorni C 007 — C 011, C 016 — C 022
- afrikati (sliveni, slozeni suglasnici) C 010, C 019
- frikativi (strujni suglasnici) C 009, C 018
- gubljenje konsonanata E 004
—jednacenje (asimilacija) E 002, E 003
- konsonant j
- pódela konsonanata po mestu izgo-vora C 021
- pódela konsonanata po nacinu izgo-vora C 016a
- plozivi (praskavi suglasnici) C 008, C 017
- promena glasa / u o E 006
- promena konsonanata (jotovanje) E 007
- promena konsonanata (palatalizaci-ja) E 005
- sonanti (glasnici) C 011, C 020
- zvuöni i bezvuóni konsonanti C 022 — C 024
konstrukcija - kompleksni jezicki elemenat koji se sastoji od (najmanje) dva sin-taksiéki povezana elementa
- da + prezent G 202, G 221, G 043,
G 205 - G 220, G 089
- infínitivska N 215
- kao konstrukcija I 302,1 309,1315,
I 514,1 520,1528,1535,1544,1551,
1 701,1 703,1 704, R 034
- participska N 216 kontaktni signali - go vomi ein
- govomika T 047
- sluSaoca/sagovomika T 020 konvencije druStvenih kootakata — go vomi
ein T 054 - T 059
- adresa/primalac T 058
- oslovljavanje T 056
- poSiljalac T 059
- pozdravljanje T 055
- predstavljanje T 057
konvencije nitivosti - govomi ein T 021 -
T 027
- eestitanje T 026
- izjava sauíeééa T 027
- izvinjavanje T 023
- prihvatanje T 025
REGISTAR
799
- reakciie na izviniavanie i zahvalii-vanje T 024
- zahvaljivanje T 022
kongruencija - prelaz jedne vrste reci u dru-gu I 027 v. poimeniceni pridevi I 065 konverzacione partikule - partikule bez saín ostalno g znaëenja sa funkcijom da modifikuju nameru govornika (ilo-kutivnu komponentu iskaza) N 511 — N 512a v. partikule
kopulativne partikule - javljaju se iskljucivo kao dopune pojedinim (kopulativnim) glagolimaN 514 v. partikule kopulativni konjunktor N 105 v. sastavni konjunktor
korelat - anaforicki elemenat u nadredenoj receñid na koji se odnosi zavisna recenica
- uz dodatnu recenicu R 131
- uz dopunsku recenicu Riló koren reci (korenska/leksicka morfema) - niz
glasova sa prepoznatljivim znacenjem koje je zajednicko u svim oblicima jedne reci ili u vise izvedenih reci A 007 v. morfema
kratkosilazni akcenat - jedan od cetiri akce-nata D 004
kratkouzlazni akcenat-jedan od cetiri akce-nata D 006
kvalifíkativni genitiv - atribuí u imeniókoj frazi 1 422 v. imenicku frazu kvalifikativne (apstraktne) imenice - seman-tidka supklasa imenica koje oznacavaju neku osobinu ili apstraktni pojam 1008 kvaliñkativni pridev - semanticka supklasa prideva koja oznacava neko svojstvo, osobinu í 201 v. pridev kvantifikativne imenice (brojevi) - semanticka supklasa imenica koje kazuju broj onoga §to znad imenica uz koju stoje, a kojom u stvari upravljaju A 028,1012, 1076,1410
- izvedenice na -ak I 040a, I 080
- izvedenice na -ica 1 040,1 079
- kongruencija K 026
- osnovni brojevi I 077
- kongruencija sa osnovnim brojevi-ma I 077a
- promena I 076,1 079
- tvorba I 038
- zbimi brojevi I 039, I 078
kvantifikativni pridevi - semanticka supklasa prideva koji obelezava broj I 201, 1210
- redni brojevi 1212
- zbimi brojevi 1213
kvantífikativni prilozi za kolicinu (neod-redeni prilozi za kolicinu) semanticka supklasa priloga koja oznacava neku neodredenu kolicinu 1 012a, I 410a, I 082, N 410
- slaganje K 029
L
latinica (abeceda) F 002, F 004 lice - gramaticka kategorija kojom se kod za-menica i glagola obelezava 1., 2. i 3. lice A 021
licne zamenice - promenljive reci sa dva bro-ja i 7 padeza, trece lice razlikuje i rod I 500-1 503b, I 514-1 529
- akcentovani oblici I 503a
- kao konektori T 107
- neakcento vani oblici (enklitike) 1 503b
- nesagovomika (upucivacke zamenice) 1 502
- kao nukleus (upravna rec) zame-nicke fraze 1 522 - I 529
atributi ovim zamenicama su:
- determinativi I 523
- imenice i imenicke fraze 1 524
- odnosne recenice I 529
- partikule i kao konstrukcije I 528
- predlozne fraze I 526
- pridevi i pridevske fraze I 525 -situativni dodaci I 527
- sagovomika I 501
- kao nukleus (upravna rec) zame-nicke fraze l 514 - I 521
atributi ovim zamenicama su:
- determinativi I 515
- imenice i imenicke fraze 1516
- odnosne re£enice I 521
- partikule i kao konstrukcije I 520
- predlozne fraze 1518
- pridevi i pridevske fraze 1517
- situativni dodaci 1519
liSni glagoiski oblik - glagolski oblik koji ima lice i broj G 002, G 074 - G 107
REGISTAR
800
lokalna reëenica v. mesna recenica lokativ - padezni oblik kod
- determinativa I 110-1 116
- imenica I 049, I 073, I 075,1091 -prideva 1219 -1223
- zamenica I 505,1 507
- u reÔenici R 035a
M
makrostruktura teksta — globalna pódela teksta na tri delà: pocetak, glavni deo i zavrsetak T 135 masculiniun, m - muski rod mati, f- imenica zenskog roda, promena 1070 mediostruktura teksta - pasusi u glavnom delu teksta T 139
mesne (lokalne) recenice — supklasa dodatnih reôenica R 120 v. kompleksna recenica
mesni dodaci - supklasa situativnih dodataka R 045 v. recenica
meta jezik - u lingvistici se koristi u iska-zivanju tvrdnji u jeziku koji se naziva objekat i odnosi se na bilo koju ter-minologiju jezika koji se koristi u dis-kusiji o jeziku samom, lingvistickih i sintaksickih formi u bilo kojoj pisanoj gramatici. To je bilo koji jezik ili sim-bol icki sistem koji se koristi da se ana-lizira jezik. Termini su njegov vazan sastavni deo A 029a
mikrostruktura teksta - po vezanost iskaza u tekstuT 138, T 100- 133 ranozina (plural) - jedan od dva broja kod determinativa, imenica, zamenica i prideva A 020,1 024 v. broj moci - nepravilan glagol G 061
- rnodalni G 212
modalitetni glagoli - nesamostaîan glagol koji kao dopunu ima ili infinitiv ili konstruk-ciju da + prezent G 044 ~ glagolski kompleks sa modalitetnim gîagolima G 222 ~ spisak G 223
modalite partikule - nepromenljive reci koje izrazavaju stav govomika —modalne partikule I N502-N504
- modalne partikule II N 505 - N 507
modalne redenice v. na£ insko-instrumentalne, nacinsko-pratece i nacinsko-restriktiv-ne recenice
modaini glagoli — nesamostalan glagol sa dopunom drugog glagola u infinitivu ili konstrukciju da + prezent G 043, G 205 - G 220
- hteti G 209
- imati G 210, G 211
- moci G 212
- morati G 213 -smetiG 214
- trebati G 215
- umeti G 216
- znati G 217, G 218
- (za)zeleti G 219, G 220
- karakterstike modalnih glagola G 206
- modaini glagoli i pasiv G 105a
- znacenje i upotreba modalnih glagola G 207 - G 220
modifikativni dodaci - supklasa dodataka
- u receñid R 042
- uz pridev I 323
modlfíkativna dopuna - javlja se samo uz priloge N 426 molba - govomi cin T 031 morati- modaini glagol G 213 v. modaini glagoli
morf - real izo vana morfema A 004 morfema - najmanji deo reci koji íma neko znadenje ili fnnkciju A 003
- afiksalne morfeme (afiksi) A 008
- gramatiéke A 010
- inflksi A 011
- korenska (leksi6ka)/koren A 007
- nulta A 010
- prefiksi A 012
- sufiksi A 012
- tvorbene A 009
mu Ski rod, m - jedan od tri roda kod determinativa, imenica, prideva i upucivadkih zamenica (3. lice)
N
naGn (modus) - glagolski oblik G 093-G 101
nacinsko-instrum en taina (modalna) redeni-ca - zavisna reèenica u funkciji instru-mentalnog dodatka R 127
REGISTAR
801
nacinsko-poredbena (komparativna) receni-ca - zavisna recenica sa poredbenim znacenjem R 126
nacinsko-pratece recenice — zavisna recenica u funkciji prateceg dodatka R 128 nacinsko-restriktivna recenica - zavisna recenica u funkciji restriktivnog dodatka R 129
nadredena recenica - nezavisna, ali i zavisna recenica od koje zavisi druga zavisna, podredena recenica R 006 naglasak v. akcenat najava — govomi cin T 065 namerna (finalna) recenica - zavisna recenica u funkciji dodatka za nameru R 125
namerni dodaci - supklasa situativnih doda-taka sa znacenjem namere R 050 naredenje - govomi cin T 033 nastavci za oblike reci A 010 v. gramaticke morfeme
ne — negaciona partikula K 102 nebo, n — imenica srednjeg roda, promena I 058
negacija - negiranje nekog elementa uz pomoc negacionog dodatka K 100 - K 111 -jezicki elementi negiranja K 101
- kongruencija negacije K 108
- negatori ne i ni K 102
- negiranje na nivou leksike K 103
- negiranje na nivou recenicnih delova K 104
- negiranje na nivou recenice K 106
- negiranje na nivou teksta K 109
- odbijanje/neprihvatanje namere sa-govomika Kill
- osporavanje sadrzaja prethodnog teksta K 110
- parcijalno izuzimanje i totalno odri-canje K 105
- pozicija negatora u recenici K 107 negacioni dodaci - supklasa dodataka sa od-
ricnim znacenjem R 054 negatori ne i ni - elementi koji sluze za odri-canje K 102
neizreceni iskazi - semanti£ka sredstva za uspostavljanje koneksije u tekstu T 131 -T 133
- implikacija T 133
- presupozicija T 132
nelicni (infinitni) glagolski oblici - oblici gla-gola koji nemaju oblike za lica G 003, G 063 - G 073
nemoj - defektni glagol, upotreba G 099 neodredene zamenice — semanticka supklasa zamenica 1510
- kao konektori u tekstu T 112
- kao nukleusi zamenicke fraze 1 553-I 557
atributi u ovoj zamenickoj frazi su:
- predlozne fraze 1555
- pridevi i pridevske fraze I 554
- odnosne recenice I 557
- situativni dodaci I 556 neodredeni determinativi - semanticka supklasa determinativa í 107
neodredeni vid prideva - jedan od dva ob-lika promene prideva I 202 nepostojano a - E 009 v. glasovne promene nepraviini glagoli - glagoli sa nepravilnom promenom G 055 - G 061
- biti G 056
- hteti G 057
- ici G 058
- imati G 059 -jesam G 060
- moci G 061
nepromenljive reci - reci koje nemaju ni kon-jugaciju ni deklinaciju A 027, N 001 -N 518
- predlozi N 002
- konjunktori N 200
- subjunktori N 300
- prilozi N 400
- partikule N 500
nesamostalni glagoli - glagoli bez samostal-nog znacenja i obaveznom dopunom drugog glagola G 041 - G 045
- funkcionalni G 045
- modalitetni G 044
- modalni G 043
- pomocni G 042 neslaganje - govomi cin T 014 nesvrseni glagoli v. imperfektivni neutralni (bezlicni) pasiv - pasiv bez dopune
u nominativu/subjekta, javlja se samo u 3. licu jednine G 106 v. pasiv neutralni (nemarkiran) poredak elemenata u re¿enici — poredak elemenata koji se na osnovu zakonomemosti u jeziku us-postavlja kao (emotivno) neobelezen P 012 v. pozicija elemenata
51 Gramatika srpskog jezika za strance
802
REGISTAR
neutrum, n - srednji rod neuvedene zavisne reíenice - zavisne reée-nice bez subjunktora N213-N216, R 102
aezavísna (glavna) recenica - recenica koja ne zavisi ni od jednog drugog elementa R 004, R 008
nezavisne repentice u funkciji zavisnih - ja-
vljaju se kao dopune uz neke glagole govorenja i miáljenja N 214 nezavisno slozena recenica v. nizanje nizanje - sled sintaksicki ravnopravnih ele-menata K 200 — K 212
- asindeza K 202
- gradacione recenice K 210
- iskljudne recenice K 209
- izostavljanje elemenata pri nizanju K 212
- meáana sindeza K 204
- mogucnosti povezivanja elemenata u nizK 201
- rastavne recenice K 207
- sastavne recenice K 206
- sindeza K 203
- suprotne recenice K 208
- zakljucne recenice K 211
- znacenjski odnosi u nizu ravnopravnih elemenata K 205
nornen invarians - nedekíinirana imenica kao dopuna uz imenicu I 404 nomen varians - deklinirana imenica kao do-puna uz imenicu 1405 nomina acti v. imena stanja 1010 nomina actionis v. imena radnji I 009 nomina agentis v. imena vrSilaca radnji 1011 nomina qualitas v. imena osobina ili sposob-nosti I Olla
nominativ (nom. 1. padez) - padezni oblik kod:
- determinativa 1110-1116
- imenica I 049,1 073,1 075,1 091 -prideva 1219-1223
- zamenica I 505,1 507
- u recenici R 021 v. padeá
normativos dopuna - dopuna uz pridev ko-jom se izrazava prekoracenje ili dosti-zanje neke norme 1314 ~ uz prilog N 419 novinska vest - vrsta teksta T 154
nukleus - upravna rec u grupi redi/frazi A 032
- u imenickoj frazi I 401
- u pridevskoj frazi I 301
- u priloskoj frazi N 417
- u zamenickoj frazi 1513,1514,1522, 1530,1531,1539,1546,1553,1558, 1563
nulta morfema - „prazno mesto” na kraju reci koje stoji u opoziciji sa ostalim gramatickim morfemima (nastavcima) iste reci A 010 v« morfema
O
obavezna dopuna v. obligatoma dopuna obeéanje - govomi din T 029 objekatski genitív - dopuna u imenidkoj frazi 1407
obligatorna dopuna - dopuna bez koje bi recenica ili fraza bila negramatidka R 017 odbijanje - govomi cin T 013 odnosna a tributs ka recenica v. relativna atri-butska redenica
odnosne zamenice v. relativne zamenice odnosno-proáirujuéa (evolutivna) reíenica v. relativno-proáimjuóa (evolutivna) recenica
odredeni vid prideva - jedan od dva oblika promene prideva I 202
odriéne zamenice - supklasa zamenica koji-ma se neSto odride 1510 javljaju se kao:
- konektori u tekstu T 112
- nukleus* u zamenidkoj frazi I 553 — 1557
atributi u toj frazi su:
- predloíni atribuí I 555
- pridevi i pridevske fraze I 554
- odnosne redenice I 557
- situadvni dodaci I 556
odrtëni determuativi - supklasa determinativa sa odriínim znadenjem I 108 ogranidavanje - govomi din T 018 oko, n, - imenica srednjeg roda, promena I 059
organizatorí teksta - jezidki elementi koj i sluíe za organizovanje teksta T II6 —
T 120
REGISTAR
803
— konektori
- objasnjavanja T 118
- suprotstavljanja T 117
— uzroka T 120
— zakljucivanja T 119 oslovljavanje - govomi ein T 056 osnova - oblik reci bez nastavaka
— glagola G 048
— infinitivska G 049
- prezentska G 050
— dekliniranih reci I 001b osnovni brojevi - semanticka supklasa ime-
nica I 077
— jedan kao determinativ I 100,1 102,
1211
P
padez - promenljivi oblik determinativa, ime-nica, prideva i zamenica A 022, I 002, I 100,1200,1 500
- odredivanje padeza I 074
- padezni oblici kao dopune u receñid R 021 - R 025
- upotreba padeza I 075 palatalizacija - promena konsonanata k, g, h
E 005 v. glasovne promene paradigma - elementi koji se u istom kon-tekstu mogu supstituisati A 030 parafraza - govomi 6in T 019 paralelizam u tekstu - zasniva se na istoj sin-taksickoj stmkturi i sluzi za povezi-vanje tekstaT 122
paralelni oblici uz pasiv - oblici koji nemaju pasivnu formu, a sluze za izrazavanje pasiva G 109
parcijalno izuzimanje - vrsta negacije K 105 parcijalno pitanje - supklasa govomog ciña ‘pitanje’ T 041 v. pitanje parenteza (umetnuta reéenica) - R 056a particip aktiva (radni glagolski pridev) - ne-iidni (infmitni) glagolski oblik sa zna-cenjem fisto- vremenost + aktivnost’ G 070, G 071
particip pasiva (trpni glagolski pridev) - ne-líéni (infinitni) glagolski oblik sa zna-denjem ’stanje’ G 073
particip perfekta (glagolski prilog proSli) -nelidni (infinitni) glagolski oblik sa zna-cenjem ‘pro§lo + aktivno’ G 068, G 069
particip prezenta (glagolski prilog sadaSnji)
- nelicni (infinitni) glagolski oblik sa znacenjem fisto vremenost + aktivno’ G 066, G 067
participske konstrukcije - grupa reci sa par-ticipom prezenta ili participom perfekta kao nukleusom N 216 participski pasiv - jedan od dva oblika pasiva G 103 v. pasiv
partikule - nepromenljive reci kojima govor-nik izrazava svoj stav prema vanjezic-koj stvamosti N 500 - N 518
- definicija N 501
- ekvivalenti recenica N 515
- graduadvne partikule N 508
- spisak graduad vnih partikula N 509
- znacenje i upotreba N 510
- konverzacione partikule N 511
- spisak N 512
- znacenje i upotreba N 512a
- kopulativne N 514
- modalne I N 502
- spisak N 503
- znacenje i upotreba N 504
- modalne II N 505
- spisak N 506
- znacenje i upotreba N 507
- osobenosti partikula N 513
- reakcije na pitanja N 516
- reakcije na druge komunikativne sa-drzajeN 517
- uzvici N 518
partitivni genitiv - dopuna uz imenicu koja oznacava nadredenu koliéinu ili meru 1409
pasiv - oblici glagola sa znaéenjem stanja G 038, G 102 - G 109
- modalni glagoli i pasiv G 105a
- neutralni pasiv (bezlféni oblik) G 106
- paralelni oblici uz pasiv G 109
- participski pasiv G 103
- gradenje G 104
- se pasiv G 105
- upotreba pasiva G 107 perfekat - sloáeni glagolski oblik sa znaóe-
njem ’proálost’ G 084
- upotreba pomoenog glagola u oblici-ma perfekta refíeksivnih i delimifino refleksivnih glagola G 085
- znacenje i upotreba perfekta G 086
REGI STAR
804
perfektivni glagoli - supklasa aspekta gla-golskog vida sa znacenjem: nedeljiva celina G 006
- perfektivum tantum G 014 perfektizacija glagola - tvorba perfektivnih
glagola od imperfektivnih G 029 -G 032
- pomoéu prefíksa G 031
- pomocu sufîksa G 032 permutacija - pomeranje jezickih elemenata
sa neutralne pozicije radi ostvarivanja odredenih komunikativnih namera I 430, P 017-P 024 v. pozicija elemenata
pismo (grafîja) srpskog jezika- sistem slova, pismenih znakova F 001
- cirílica i latinica F 002 pisanje stranih reci K 306 pitanje - govomi cin T 039 - T 046
- altemativno T 042
- direktno T 141
- ilokutivno povratno T 046
- indirektno T 142
- parcijalno T 041
- ponovljeno T 043
- povratno T 044
~ propozicionalno povratno T 045
- totalno T 040
piti - glagol dvo- i jednovalentan sa razlicitim znacenjem R 017
plozivi (praskavi konsonanti) - supklasa kon-sonanata C 008, C 017 plural (PI) v. mnozina
pluralia tantum (mnozine) ~ upotrebljava se za imenice koje se javljaju samo u mno-zini I 026 v. imenice
pluskvamperfekat (davnoproslo vreme) - slo-zen gîagolski oblik sa znacenjem ’prêt-proslost’ - G 088
pocetak teksta - deo makrostrukture teksta T 136
pódela glagola po nastavcima za oblike pre-zenta G 051 - G 054 -1 -im grupa G 052
- II ~am grupa G 053
- III ~(f)em grupa G 054
pódela konsonanata po mestu izgovora C 021
pódela konsonanata po nacinu izcovora -
C 016a
podne, n — imenica srednjeg roda, promena I 056
podredena recenica - zavisna recenica, pod-redena nekoj drugoj receñid (koja ne mora biti nezavisna) R 006 pogadanje - govomi ein T 051 pogodbena (kondicionalna) recenica - zavisna recenica u fimkciji pogodbenog dodatka kojom se izrazava pogod-ba/uslov za vrsenje radnje nadredene recenice R 122 v. kompleksna recenica pogodbeni (kondicionalni) dodaci - supklasa situativnih dodataka R 047 poimeni¿eni pridevi I 065 pokazne zamenice - semanticka supklasa za-menica sa ukazivackim znacenjem 1509
- kao konektori u tekstu T 108
- kao nukleusi u zamenRkoj frazi I 546 -1552
- atributi su im:
- determinad vi I 547
- kao konstrukcije I 551
- predlozne fraze I 549
- pridevi i pridevske fraze I 548
- odnosne reöenice I 552
- situativni dodaci I 550
pokazni determinativi - semanticka supklasa determinativa I 104
pokretni vokali E 010 v. glasovne promene polusloienice - supklasa slozenica I 032 v. imenice
pomocni glagoli - supklasa nesamostalnih glagola G 042
- biti G 056
- hteti G 057
- jesam G 060
ponavljanje - sredstvo za povezivanje teksta T 122
ponovljeno pitanje - supklasa govomog dina ’pitanje’ T 039 v. pitanje ponuda - govomi 6in T 050 poredbena dopuna
- u pridevskoj frazi uz
- komparativ I 316
- pozitiv 1315
- Superlativ 1317
- u priloSkoj frazi uz mali broj priloga sa mogu¿no§cu poredenja uz
- komparativ N 424
- pozitiv N 423
- Superlativ N 425
REGISTAR
805
poredenje (komparacija) prideva A 023,1216, I 224 -1 233
- apsolutno poredenje I 231
- komparativ I 227
- nepravilna komparacija I 228
- poredenje prideva promenom I 225
- poredenje pomocu gradenja red 1232
- poredenje pomocu partikula I 233
- pozitiv I 226
- relativno poredenje I 230
- Superlativ I 229
poredenje (komparacija) priloga N 416 posesivni dativ - dopuna u imenickoj frazi koja izrazava odnos pripadanja 1413 v. imenicka fraza
posesivni genitiv - imenica u genitivu kao do-datak imenici sa znacenjem odnosa pri-padnosti I 421
posesivni pridevi v. prisvojni pridevi posledicne (konsekutivne) recenice - zavisne recenice u funkciji posledicnog dodat-ka R 124
posledicni dodaci - supklasa situativnih do-dataka R 049
posiljalac - govomi ein T 059 poteneijal I - slozeni glagolski oblik za oz-nacavanje mogueeg G 094
- poteneijal 11 G 096
- znacenje i upotreba potencijala I G 095, potencijala II G 097
povratna (refleksivna) zamenica sebe/se -supklasa zamenica I 504, G 078
- kao konektor u tekstu T 113
- kao nukleus u zamenickoj frazi I 530
povratni i delimicno povratni glagoli - gla-goli koji se javljaju sa povratnom za-menicom se G 039, T 113 povratno pitanje - govomi ein T 044
- ilokutivno povratno pitanje T 046
- propozicionalno povratno pitanje T 045
pozdravljanje - govorni ein T 055 pozieija elemenata (red reci) - zakonomeran raspored elemenata u
- imenickoj frazi l 426 - I 429
- pridevskoj frazi I 324
- recenicni P 001 - P 034
- atributi P 010
- besubjekatske recenice P 015 -delovi glagolskog kompleksa P 007
- dodaci P 009
- dopune P 008
- faktori koji uticu na poziciju elemenata P 002
- komunikativni P 005
- semanticki P 004
- strukturalni P 003
- glagolski okvir P 013a
- komunikativna perspektiva saop-stavanja P 020
- neutralni poredak P 012
- opsti pregled pozicije elemenata P 025
- permutacija dodataka P 024
- permutacija dopuna P 019
- permutacije upravnog gl agola P 018
- permutiran poredak P 017
- pozicioni elementi P 006
- pozicija enklitika P 023
- pozicija zavisnih recenica P 034
- pravila za poziciju dodataka u receñid P 016
- pravila za poziciju dopuna u receñid P 014
- pravila za poziciju elemenata u receñid pon
- pravila za poziciju upravnog gla-gola P 013
- prednje poíje P 026
- elementi prednjeg polja P 027
- funkeija elemenata prednjeg po-
lja P 028
- funkeija isticanja P 030
- funkeija povezivanja P 029
- funkeija teme i reme P 03 1
- srednje poíje P 032
- rema P 022
- tema P 021
- zadnje poíje P 033
prateci dodaci - supklasa situativnib dodataka R 052
predikativna dopuna - supklasa dopuna u receñid R 034 predlog - govomi cin T 062 predlozí - nepromenljive redi koje se povezu-ju sa imenicama i zamenicama u odre-denom padezu N 002 - N 008
- definicija N 003
- funkeija predloga N 008
- mesto predloga N 006
- pokretni vokali kod predloga N 005
806
REGISTAR
- spisak predloga N 004
- upotreba predloga N 007 predloina fraza — grupa redi sa predlogom
kao nukleusom N 009 - N 017
- predlozi koji upravljaju akuzativom N 015
- dativom N 014
- genitivom N 013
- jednim padeèom N 012
- predlog pri sa lokativom N 016
- predlozi na, o, po i drugi N 011
- predlozi «izaN 010
- zakljudak o upotrebi predloga N 017 prednje polje - prvo od tri redenicna polja,
mesto u redenici ispred Iicnog glagols-kog oblika, u imenickoj frazi mesto ispred imenice I 431, P 032 predstavljanje - govomi din T 057 prefîks - elemenat za gradenje reci koji se stavlja ispred redi A 012, v. morfem prekorevanje - govomi cin T 037 preporuka - govomi cin T 063 prepozicionalna dopuna - supklasa dopuna u redenici R 026
presupozicija - neophodno „predznanje” koje omoguéava komunikaciju T 132 pretnja - govomi cin T 053 prezent (sadasnje vreme) - prost glagolski oblik sa osnovnim znacenjem ’sada-Snjost’ G 077
- mesto povratne zamenice se G 078
- znacenje i upotreba prezenta G 079 prezentska osnova - preostali deo glagola
kada se od 3. lica mnozine izostavi nas-tavak; sluzi za klasifikaciju glagola G 050 v. glagolska osnova prezimena, promena
- muskaraca I 049
- zena I 071
pridevi - promenljive reci koje uvek mogu da stoje izmedu determinativa i imenice 1200-1233,1216
- potmeniceni I 065,1215
- poredenje 1224 -1233 v. poredenje
- promena po padezima I 218 - I 223 v. promena
- prosti I 204
- sintaksicka funkcija 1214
- tvorba I 203 -1 213 v. tvorba
- valentnost 1217
- vid I 202
~ znacenje I 201
- gradivni I 201
- klasifikativni I 201
- kvalifikativni I 201
- kvantifikativni I 210,1201
- redni brojevi 1212
- zbimi brojevi 1213
- posesivni 1209
- pridevi porekla I 201
- referencijalni I 201
pridevska fraza - grupa redi sa pridevom kao nukleusom I 300 -1 324
- atributi u pridevskoj frazi 1302 -1323
- dodaci I 319 -1 323
- modifikativni I 323
- negacioni I 322
- situativni I 320
- subjektivni I 321
- dopune I 303 -1 318
- adverbijalna I 308
- dopuna u dativu I 305
- dopuna u genitivu I 304
- dopuna u instrumentalu I 306
- graduativna uz:
- komparativ 1312
- pozitiv 1311
- Superlativ 1313
- normativna 1314
- poredbena uz:
- komparativ 1316
- pozitiv 1315
- Superlativ 1317
- predikativna I 309
- prepozicionalna I 307
- proporcionalna 1318
- verbativna 1310
- pozicija dopuna i dodataka I 324 prihvatanje - govomi din T 025 priloSka fraza - grupa redi sa pri logom kao
nukleusom N 417 - N 426
- atributi/dopune N 418 - N 426 - graduativna uz:
- komparativ N 421
- pozitiv N 420
- Superlativ N 422
- modifikativna N 426
- normativna N 419
- poredbena uz:
- komparativ N 424
- pozitiv N 423
- Superlativ N 425
REGISTAR
807
prilozi - nepromenljive reci koje odgovara-ju na pitanja sa upitnom reci N 400 -N 316
- kao konektori u tekstu T 114 v. ko-nektori
- komparacija N 416
- sintaksicka funkcija N 415
- tvroba N 411 - N 414 v. tvorba
- znaèenje N 402 — N 410
- direktivni N 406
- kauzalni N 407
- kvantifikativni 1012a, 1082, N 410
- modalni N 408
- modalno-kvantifïkativni N 410
- modalno-modifikativni N 409
- situativni N 403
- situativno-lokalni N 404
- situativno-temporalni N 405 prirodni rod imenica I 014, 1 019, K 018,
K 021
prisvojne zamenice - supklasa zamenica koje oznacavaju pripadanje I 508
- kao konektori u tekstu T 109
- kao nukleusi u zamenickoj frazi I 539 -1 545
- atributi/dopune u ovoj frazi su:
- determinatívi I 540
- kao konstrukcije I 544
- odnosne recenice Í 545
- predlozne ífaze 1 542
- pridevi i pridevske fraze I 541
- situativni dodaci I 543 prisvojni determinatívi - supklasa determinativa koji oznadavaju pripadanje I 105
- promena 1115
prisvojni pridevi - semanticka supklasa pri-deva koji oznacavaju pripadanje I 201, I 209, v. pridev
proklitike - neakcentovane reci koje stoje ispred akcentovanih D 009 promena - zakonomemo menjanje oblika iste reci
- determinativa I 109-1 116
- po rodu I 109
- po padezima I 110-1 116
- imenica I 042 - I 081
- vrste promene I 042a
- druga vrsta: -e u genitivu jednine
1 061 -1 066a
- prva vrsta: -a u genitivu jednine
I 043 - 1 060
— treca vrsta: u genitivu jednine
I 067 - I 073
- izvedenica na -ah 1 080
- kvantiflkativnih imenica (brojeva) I 076
- kvantifikativnih imenica na -ica 1079
- osnovnih brojeva I 077,1 077a
- razlomaka I 081
- zbimih brojeva I 078
- prideva
- poredenje 1224 -1233 v. poredenje
- po padezima 1218-1 223
— muski i srednji rod 1219 -1 promena I 220
- II promena 1 221
- zenski rod (I i II promena) 1222
- tabeía padeznih nastavaka I 223
- zamenica I 501, 503, l 504, 1 505 promena konsonanata
- k, g, h (prva i druga palatal izacij a) E 007
- u vezi sa glasom j (jotovanje) E 007
- I u o R 006
promena referencije - indikator za raspozna-vanje ponovljenog teksta od direktnog T 143
promenljive reci A 026,1 001 - I 707
- glagoli G 001
- imenice I 002 -determinatívi I 100
- pridevi I 200
- zamenice I 500 promenljivost reci v. fleksija proporcionalne (atributske) reëenice na-
cinsko-poredbena zavisna recenica ko-ja opisuje da se nesto proporcionalno menja u odnosu na radnju u nadredenoj receñid R 126, R 153, R 155, 1318 propozicija - znacenje izolovane recenice N 511, T 005
proste reci - neizvedene reci A 014, v. tvorba prozodijski sistem - skup akcenatskih osobi-na jezika D 001 psovanje - go vomi ein T 067
R
r- vokalno r C 012
radni gfagolski pridev - v. particip aktiva
REGISTAR
808
raog redenica - stepen zavisnosti jedne rece-nice u kompleksnoj receñid; postoje
- nadredene i
- podredene recenice R 006 rastavne redenice - semanticka supklasa re-
denica u redenicnom nizu K 207 rastavni konjunktori (veznici) — semanticka supklasa konjunktoraN 108 v. konjun-ktori
razjednadavanje (disimilacija) vokaJa E 008 v. glasovne promene
realan broj kod imenica - znacenje stvame (realne) mnozine bez obzira na grama-tiíki oblik I 024, K 023 red - osnovna jezidka jedinica A 002
- izvedena (izvedenica) A 016
- nepromenljive reci A 027, N 001 — N 518
- promenljive reci A 026, G 001,1002, 1 200,1 500
- prosta A 014
- slozena (slozenica) A 015 redea - v. partikule N 500
redenica - grupa reci koja se sastoji od uprav-nog glagola i od njega zavisnih eleme-nata - dopuna i dodataka R 001
- bezlicna (besubjekatska) R 036, R 037, P 015
- i njeni delovi R 002
- klasifikacija R 101
- nezavisna dopuna R 008
- rang R 006
- slozena recenica v. kompleksna recenica R 100-R 155 i nizanjeK200 — K 212
- tipovi R 003
- umetnuta R 056/a
- vrste R 007 - R 011
redenicni deo - elemenat (rec ili grupa reci) koji zavisi od upravnog glagola u receñid A 034, R 016
- dodaci R 017, R 019 - R 035
- dopune R 018, R 039 - R 060 redenicni obrazac (osnovna recenicna struk-
tura) - glagol sa svojim dopunama koje su ustanovljene na osnovu vaientnosti glagola R 036 - R 038
redenicni plan - recenidni obrazac u kome su obelezene fakultativne dopune R 036 red redi v. pozicija elemenata redni brojevi v. pridevi
reduktívni dodaci - supklasa subjektivnih dodataka koji íimanjuju (redukuju) vaznost nekog iskaza R 056
referenca — veci deo znacenja neke reci koje se odnosi na jedan segment vanjezicke stvamosti T 013
referencijalni pridevi - pridev sa ukazivac-kom funkcijom I 201
refleksivna zamenica sebe/se — v. povratna zamenica
regens — upravni elemenat A 032 rekcija — osobina jedne reci da upravlja dru-gom A 033
relativna atributska recenica - zavisna rece-nica R 140 koja zavisi od:
- imenice I 425, R 141
- nerestríktivna relativna recenica R 142
- restriktivna relativna recenica R 142
- zamenice I 521,1 529,1 538,1 552, I 557
relativne zamenice — supklasa zamenica koje povezuju zavisne relativne recenice za njihovu upravnu rec u nadredenoj receñid 1512
- kao konektori u tekstu T 110
- kao nukleusi u zamenickoj fiazi (nu-kieusi reJativnih recenica) I 563
relativno-prosirujuca (evolutivna) rece-nica — relativna recenica koja se ne odnosi na samo jednu rec prethodne redenice vec na sadrzaj cele te recenice, to je neka vrsta recenicnog atributa R 130
rema — deo iskaza kojim se saopstava nesto novo, nepoznato R 022, P 022, T 125 restriktivni dodaci - supklasa situativnih dodataka kojima se izrazava neko ogra-nidavanje R 053 rezignacija - govomi din T 069 rod (genus) - gramaticka kategorija koja ima trodlanu paradigmu promene: mu§ki (masculinum, m), ¿enski (fe-mininum, f) i srednji (neutrum, n) rod A 019, K 019 javlja se kod:
- determinativa I 100, 1 109
- imenica I 013,1014
- nelidnih oblika glagola G 070, G 072
- prideva I 200
- zamenica I 500
REGISTAR
809
S
saglasnost - govomi cin T 012 sám - supklasa determinativa I 103
- zamenica I 506
samoglasnik - v. vokal C 006, C 013 samostalni glagoli - glagoli sa samostalnim znacenjem, punoznacni G 046 saopstenje - govomi cin T 010, T 011 sastavne recenice — niz recenica povezan sas-tavnim konjunktorom K 206 sastavni konjunktor - semanticka supklasa konjunktora N 105 v. konjunktor
satelit - grupa reci koja zavisi od jednog up-ravnog elementa A 032 sav, sva, sve - supklasa determinativa 1113 savet - govomi cin T 036 sepasiv-jedan od dvaoblika pasiva G 104 v. pasiv
selektivni dodaci - supklasa subjektivnih do-dataka kojima se istice sadrzaj jednog elementa u odnosu na drugi R 057 semanticko-stilisticka sredstva za poveziva-nje teksta T 122
semanticka polja glagola G 004a signali za rasclanjavanje teksta - jezicki ele-mentí koji sluze za obelezavanje delova teksta T 121
sindeza - povezivanje u niz pomocu konjunktora K 203
- mesana sindeza K 204 singular (Sg) v. jednina A 020 singularia tantum - imenice koje se javljaju
samo u jednini I 025
sintagma - lineamo povezana grupa reci A 031 situativni dodaci - dodaci uz glagol, imenicu ili pridev sa znacenjem situiranja po mestu, vremenu itd. R 043 - R 053
- dopusni R 048
- instrumentalni R 051
- mesni R 045
- namemi R 050
- pogodbeni R 047
- posledicni R 049
- prateci R 052
- restriktivni R 053
- slobodni dativ v. dativ
- uzrocni R 046
- vremenski R 044
slog - niz glasova sa jednim vokalom C 005b
slojevitost teksta - javíjanje dva govornika u jednom iskazu T 140
slovo (grafem) - pismeni znak za glas, fone-mu F 001
slozena recenica v. kompleksna recenica i ni-zanje
slozenica (slozena rec) kod: A 015
- glagola G 018
- imenica I 029 - 1 033
- predloga N 004
- prideva I 205
- priloga N 414 slozene skracenice 1 033 smeti - modalni glagol G 214
sonanti (glasnici) - supklasa konsonanata C 011,C 020
srednje polje- recenicno polje izmedu licnog i nelicnog slozenog glagolskog oblika P 032
srednji rod (neutrum, n) - jedno od tri roda kod determinativa, imenica, jednog de-la zamenica i nekih nelicnih glagolskih oblika srpski jezik
- dijalekti B 004
- mesto srpskog jezika u porodici srod-nih jezika B 002
- naziv i predstavnici B 001
- standardni jezik B 006
- tipoloske osobine B 003
- varijante B 007, B 008 struktura teksta T 134 - T 143
- direktno ponovljeni tekst T 141
- indirektno ponovljeni tekst T 142
- makrostruktura T 135
- mediostruktura T 139
- mikrostruktura T 138
- pocetak teksta T 136
- promena referencije T 143
- slojevitost teksta T 140
- zavrsetak teksta T 137
subjekat - dopuna u nominativu, jedna od do-puna glagolu R 021
subjekatska recenica - supstitut dopune u nominativu R 106
subjekatski genitiv - dopuna u imenickoj fra-zi I 406
subjektivni dodaci - supklasa dodataka kojima se izrice subjektivni stav R 055
- judikativni R 059
- ordinativni R 058
REGISTAR
810
- reduktivni R 056
- selektivni R 057
- verifikativni R 060
subjunktivni elementi - „nepravi” veznici N 208
- upitne partikule N 210
- upitni prilozi N 212
- upitne i odnosne zamenice N 211 subjunktori - veznici zavisnih recenica N 200
- N 207
- upotreba N 207
- znaöenje N 202
- za naöin N 205
- uzrodni N 204
- vremenski N 203
- bez znacenja N 206
subjunktorska fraza - zavisna recenica uve-dena subjunktorom N 20 la
- kao iskazN 217
sufiks - morfem za gradenje reci A 012 v. morfem
suglasnici v. konsonanti suprotne recenice - niz nezavisnih recenica povezanih suprotnim konjimktorom K 208
suprotni (adverzativni) konjunktor - veznik koji povezuje suprotne recenice N 106 supstituti dopuna - dopunske recenice razvi-jene od dopunaR105-R112
- akuzativ R 109
- dativ R 108
- genitiv R 107
- instrumental R 110
- nominativ/subjekatska recenica R 106
- predikativna dopuna R 112
- prepozicionalna dopuna Rill -zamenicaN 510 -partikulaN 510
sve - determinativ n Sg v. sav
svrseni glagoli v. perfektivni
svrSen glagolski vid v. glagolski vid G 005
§
sta/sto - zamenica I 504
- kao konektor Till
- kao nukleus u zamenickoj frazi 1531 -1538
- dopune u ovoj frazi su:
- determinativi I 532
- imenicke fraze I 533
- reîativne redenice I 538
- partikule i kao konstrukcije I 536
- predlozne fraze I 535
- pridevi i pridevske fraze I 534 - situativni dodaci I 537
T
tekst - sredstvo i rezultat jezidke komunikaci-je A 001, T 001
- definicija T 003
- govomi dinovi T 004 - T 069 -koneksija u tekstu T 100-T 133
- osnovne karakterstike teksta T 002
- struktura teksta T 134 - T 143
- tipo vi i vrste teksta T 144 - T 160 telo, n- imenica srednjeg roda-promena 1058 tema - informativni okvir, poznato u iskazu
P 021, T 124
tema - rema struktura - komunikativna pódela iskaza na poznato i novo, na bitni sadrzaj informacije R 022, P 021, P 022, T 124,T 125
tematska progresija - sredstvo za povezi-vanje teksta T 123-T 130
- jednostavna lineama progresija T 127
- komunikativna dinamika T 126
- progresija
- sa izvedenim temama T 129
- sa neprekidnom temom T 128
- raáílanjene reme T 130
- rema T 125
- tema T 124
temporalna reéenica - v. vremenska rece-nica
termini A 029a
tipo vi redenica - opisna kategorija za medu-sobno razgranióavanje reíenica R 003
- nezavisna R 004, R 008
- zavisna R 005, R 012
tipovi i vrste tekstova - opis tekstova pre-ma njihovoj strukturi i nameni T 144 -T 160
- argumentativo i T 150
- biografîja T 159
- ciljevi teksta T 145
- informativni T 148
- instruktivni T 151
- intervju T 153
REGISTAR
811
- kuvarski recept T 157
- narativni T 152
- normativni T 149
- novinska vest T 154
- oglas T 160
- okolnosti pod kojima nastaje tekst T 146
- porudzbina A 156
- pregled tipova i vrste tekstova T 147
- uputstvo za upotrebu T 155
- zapisnik T 158
to partikulaN 512, N 512a; zamenica totalno odricanje - supklasa negacije K 105 totalno pitanje - supklasa govornog dina ’pitanje’ T 040 v. pitanje trebati - modalni glagol G 215 trajni: trenutni glagol G 008 trpni glagolski pridev v. particip pasiva tvorba reci - gradenje novih reci od postoje-cih elemenata u jeziku uz dodavanje ili slaganje tih elemenata A 013a; razliku-jemo eksplicitnu tvorbu A 016 i impli-citnu (sa nultim morfemom) I 036a
- glagoli G 016 - G 028
- izvedeni prefiksima G 019, G 020
- izvedeni sufiksima G 021
- izvedeni od imenica G 022, G 023
- izvedeni od prideva G 024, G 025
- izvedeni od priloga G 027
- izvedeni od usklika G 028
- izvedeni od zamenica G 026
- slozeni G 018
- imenica I 027 - I 040
- izvedene imenice I 034
- prefiksima I 035
- prefiksima i sufiksima I 037
- sufiksima I 036
- izvedene kvantifikativne imenice 1 038-1 040
- poluslozenice I 032
- potpune slozenice I 030, I 031
- slozene imenice (slozenice) I 029
- slozene skracenice I 033
- pridevi I 203 - I 213
- izvedeni I 206
- prefiksima 1 207
- sufiksima 1 208
- kvantifikativni pridevi 1210
- posesivni 1 209
- redni brojevi 1212
- zbimi brojevi 1213
- slozeni pridevi I 205
- prilozi N 411 - N 414 ~ tzvedeni pomocu
- prefíksaN 413
- sufiksaN 412
- slozeni N 414
tvorbeni morfemi - morfemi koji sluze za gradenje novih reci A 009 v. morfema
U
ucena - govomi cin T 052 uho, n - imenica srednjeg roda - promena I 059
ukazivacki (deikticki) elementi — elementi kojima se ukazuje na vanjezicku stvar-nost, na komunikativnu situaciju T 101 umeti - modalni glagol G 216 umetnuta recenica (parenteza) R 056a upitne (interogativne) recenice - supklasa nezavisnih recenica R 010 upitne zamenice - supklasa zamenica 1511, N 211
- kao nukleusi u zamenickoj frazi I 558 -1 562
atributi u toj frazi su:
- determinad vi I 559
- predlozne fraze I 561 -pridevi i pridevske fraze I 560
- situativni dodaci I 562
upitni determinativi - supklasa determinativa I 106
upitni prilozi - supklasa priloga N 212 upozorenje — govorni cin T 035 upucivacke zamenice v. licne zamenice ne-sagovomika
upucivacki elementi v. konektori uzalud — prilog u receñid, modifikativni do-datak N 409
uputstvo - govomi cin T 064 uvedene zavisne recenice - zavisne recenice koje su subjunktorima i subjunktivnim elementima vczane za svoju nadredenu recenicu N 213 - N 216, R 102 uzrocne (kauzaine) recenice - semantiéka supklasa dodatnih recenica R 121 v. kompleksna recenica
uzrocni (kauzalni) dodatak - supklasa situa-tivnih dodataka R 046
uzvici - supklasa partikula N 518 v. partikuie
REGISTAR
812
V
valentnost - osobina supklasa reci da upra-vljaju drugim elementima A 033
- g] ago la G 047, R 018, R 039 - R 060
- imenica I 041,1 403 — I 417
- prideva I 217,1 300 - I 318
- promena valentnosti u glagolskoj peri frazi G 308
- zamenica I 513 — I 563 varijante srpskog jezika - regionalno us-
lovljene razlike u izgovoru, leksici i delimicno u sintaksi B 007, B 008 veëe, n - imenica srednjeg roda, promena 1058a velika i mala slova - upotreba K 305 verbativna dopuna - dopuna uz glagol (izu-zetno uz pridev) koja se javlja sarao u obliku zavisne recenice ili inflnitivske konstrukcije R 113 veznici v. konjunktori i subjunktori Vi - zamenica 2. lica mnozine za oslovljava-nje iz postovanja
- kongruencija K 031 vidski parovi G 012, spisak G 015 vlastite imenice - semanticka supklasa imenica I 004
vokali (samoglasnici) - supklasa glasova koji su slogotvorni C 006, C 014, C 015, C 023
- nepostojano a E 009
- pokretni vokali E 010
- razjednacavanje (disimilacija) voka-la E 008
- sazimanje (asimilacija) vokala E 008 vokativ (vok, 5. padez) - padezni obiik kod
- imenica I 075a
- zamenica I 501 v. padez
vremena (tempus) - oblici glagolakoji uglav-nom izrazavaju vreme vrsenja radnje G 074, G 076, G 092 v. konjugacija vremenske (temporalne) recenice - semanticka supklasa zavisnih recenica R 119 v. kompleksna recenica vremenski dodaci - supklasa situativnih do-dataka R 044
vrste reëi —A 016a reci koje imaju zajednicka gramaticka obelezja
- nepromenljive reci A 027
- konjunktori N 100 -N 110
- partikule N 500 - N 518
- predlozi N 002 - N 017
- prilozi N 400 - N 416
- subjunktori N 200 - N 207
- promenljive reci A 026
- determinativi I 100 -1 116
- glagoli G 001 — G 109
- imenice I 002 -1 082
- pridevi I 200 -1 233
- zamenice I 500 - I 512 vrste nezavisnih recenica R 007
- izjavne R 009
- upitne R 010 -zapovedne R 011
vrste zavisnih recenica R 012, R 103
- atributske R 132 - R 155 -dodatneR 117-R 130
- dopunske R 104 - R 116
Z
zabrana - govomi cin T 034 zadnje polje - u recenici deo iza upravnog glagola, u imenickoj frazi iza imenice
- u imenièkoj frazi I 428
- u reôenici P 033
zahtev (u uzem smislu) - govomi cin T 032 zahvaljivanje - govomi ëin T 022
- reakcije na zahvaljivanje T 024 zajedniëke (apelativne) imenice I 005 zakljuëne reëenice - supklasa redenica u nizu
K 211
zamenica - rec sa fiinkcijom da moze stajati namesto imenice odn. da upucuje na njuï 500-1 512, T 107- T 113
- liéne zamenice nesagovomika (upu-civacke, 3. lice) I 502, T 107
- izostavljanje liénih zamenica 1 503a
- liCne zamenice sagovomika (1. i 2. lice) I 501
- neodredene I 510, T 112
- odriéne î 510, T 112
- ostale zamenice I 507
- pokazne [ 509, T Î08
- povratna (refleksivna) sebe se I 504. T 113
~ prisvojne 1 508, T 109
- relativne I 512, T 110
- upitne 1511
- zamenice ko/tko i sta/sto f 505, T 1 H
- zamenica sam I 506
REGISTAR
813
zamenicka fraza — grupa reci sa zamenicom kao nukleusom I 513 — I 563 nukleus eine:
- liene zamenice nesagovomika I 522 -I 529
- liene zamenice sagovomika I 514 ~* I 521
- neodredene 1553-1557
- odriene I 553 - I 557
- pokazne I 546 - I 552
- povratna sebe/se I 530
- prisvojne I 539 -1 545
- relativne Ï 563
- upitne I 558 -1 562
- zamenice ko/tko i sta/sto i njihove iz-vedenice I 531 -1 538
zapovedna (imperativna) recenica - vrsta ne-zavisne recenice ROH zavisna recenica — sintaksicki clan sa obe» lezjima slienim receñid, ali bez samo-stalnog javljanja R 005, R 012
- kao iskaz N 217
zavisno slozena recenica - v. kompleksna recenica
zavrsetak teksta - elemenat strukture teksta T 137
(.za)zeleti - modalni glagol G 219
- samostalan glagol G 220 zbirne imenice - semanticka supklasa imeni-
ca, promena I 006
zbirni brojevi - supklasa imenica i pride va
— imenica I 078
— prideva 1211 znati — modalni glagol G 217
- samostalni glagol G 218 zvueni glasovi — C 022, C 023
Z
zelja — govomi ein T 061 zenski rod (femininum, f)
5
SADRZAJ
PRETHODNA NAPOMENA................................................ 10
BELESKA O AUTORKIISARADNICI ...................................... 11
PREDGOVOR PRVOMIZDANJU ......................................... 13
PREDGO VOR DRUGOM PRERABENOM IZDAN JU........................ IS
SKRACENICEISIMBOLI............................................. 17
A ÜVODNE NAPOMENE (P. M.)* (20); A 1. Reci (20); A 2. Tvorba reci (22);
A 3. Vrste reci (23); A 3.1. Promenljive reci (27); A 3.2. Nepromenljive reci (29);
A.4. Gramatika zavisnosti (34); A 5. Termini ............... 35
B REC O SRPSKOM JEZIKU (Z. V. i P. M.) (41); B 1. Srpski jezik - naziv i pred-stavnici (41); B 2. Mesto srpskog jezika u porodici srodnih jezika (41); B 3. Tipo-loske osobine srpskog jezika (42); B 4. Dijalekti i izgovori srpskog jezika (43);
B 5. Standardni srpski jezik................................ 43
C FONETSKIIFONOLOSKISISTEM SRPSKOG JEZIKA (Z. V.) (45); C 1. Fo-netika i fonologija (45); C 2. Klasifikacija srpskih fonema (45); G 3. Opis izgovora srpskih fonema(47); C 3.1. Vokali(47);C 3.2.Konsonanti(48);C4. Pódelaglaso-vapozvucnosti ................................................. 51
D PROZODIJSKI SISTEM (Z. V,) (52); D 1. Akcenti i duzina (52); D 2. Mesto akcenata i duzine u recima (54); D 3. Akcenatska celina (54); D 4. Distinktivna uloga akcenata i duzina (55); D. 5. Distinktivna uloga intonacije i logickog akcenta reöenice......................................................... 55
E GLASOVNE PROMENE (Z. V.) (57); E 1. Jednacenje konsonanata po zvucnosti (57); E 2. Jednacenje konsonanata po mestu izgovora (57); E 3. Gubljenje konsonanata (58); E 4. Promene konsonanata k,g h (prva i druga palatalizacija) (60);
E 5. Promena glasa / uona kraju reöi i sloga (61) E 6. Promene konsonanata u vezi sa flasom j (jotovanje) (61); E 7. Promena vokala (62); E 8. Nepostojano a (63);
E 9. Pokretni vokali........................................... 64
F PISMO (GRAFI JA) SRPSKOG JEZIKA (Z. V. i P. M.).............. 65
H PROMENLJIVE REÍI (68); G GLAGOLI (P. M. i Z. V.) (68), G 0. Defmicija i opste napomene (Z. V.) (68); G 1. Znacenje glagola (P. M.) (69); G 1.1. Semanticka polja glagola (P. M.) (71); G 1.2. Akcionalnost glagola (P. M.) (77); G 2. Aspekat (glagolski vid) (P. M.) (80); G 2.1. Aspekat u vezi sa glagolskim oblicima i upotrebom glagola u receñid (P. M.) (82); G 2.2. Dvovidski glagoli (P. M.) (84);
G 2.3. Vidskiparovi (P. M.) (84); G 2.4. Aspekat i valentnost glagola (P. M.) (90);
G 3. Tvorba glagola (Z. V. i P. M.) (92); G 3.1 - Prosti (korenski) glagoli (92);
G 3.2. Slozeniglagoli (93); G 3.3. Glagoli izvedenipomocupreflksa (93); G 3.4. Gla-goli izvedeni pomocu sufiksa (100); G 3.5. Perfektizacija i imperfektizacija glagola (104); G 4. Glagolsko stanje (genus verbi) (P. M.) (109); G 5. Povratni (refleksivni) glagoli (Z. V.) (111); G 6. Kombinatorika glagola (Z. V.) (112); G 6.1. Nesamostalni glagoli (112); G 6.2. Funkcionalni glagoli (113); G 6.3. Samostalni (punoznacni) glagoli (114); G 7. Valentnost glagola (114); G 8. Glagolske osnove (115); G 8.1./«-
* Inicijali oznaéavaju autora odredenog odeljka (P. M. ~ Pavica Mrazovic, Z. V. Zora Vuka dinovié).
SADRZAJ
6
finitivna osnova (115); G 8.2. Prezentska osnova (115); G 9. Podeia giagola po nas-tavcima za oblike prezenta (116); G 9.3. / -im grupa giagola (117); G 9.2. II -am grupa giagola ( 118); G 9.3. III-([) -em grupa giagola ( 119); G 10. Nepravilni gla-goli (Z. V. i P. M.) (124); G 11. Konjugacija (Z. V. i P. M.) (129); G 11.1. Nelicni glagolski oblici (129); G 11.2. Licni glagolski oblici (142); G 12. GLAGOLSKI KOMPLEKS (P. M.) (173); G 12.0. Definicija, pregled i kratak opis (173);
G 12.1. Struktur a glagolskog kompleksa (173); G 12.1.1. Dependencijalna struktu-ra ( 174); G 12.1.2. Poziciona struktura ( 175); G 12.1.3. Semanticka struktura (176);
G 12.2. Glagolski kompleksi sa modalnim glagolima (177); G 12.3. Glagolski kom-pleks sa modalitetnim glagolima (190); G 12.4. Glagoli sa verbativnom dopunom (197); G 13. GLAGOLSKA PERJFRAZA (P. M.) (203); G 13.0. Definicija i opsti pregled (203); G 13.1. Modell glagolskih perifraza (205); G 13.2. Kriteriji za razgranicavanje glagolskih perifraza od samostalnih giagola sa njihovim dopuna-ma (206); G 13.3. Funke ij a glagolskih perifraza (208); G 13.4. Spisakfrekventnijih glagolskih perifraza................................................... 218
I RECI SA DEKLINACIJOM (227): 1 1. IMENICE (Z. V.) (227); I 1.0. Definicija i opste napomene (227); I 1.1. Znacenje imenica (227); I 1.1.1. Vlastite imenice (227); I 1.1.2. Zajednicke imenice (229); I 1.1.3. Kolektivne i zbirne imenice
(229) ; I 1.1.4. Gradivne imenice (229); I 1.1.5. Kvaliflkativne (apstraktne) imenice
(230) ; I 1.1.6. Imena radnji (Nomina actionis) (230); I 1.1.7. Imena stanja (Nomina acti) (230); I 1.1.8. Imena vrsilaca radnji (Nomina agentis) (230); I 1.1.9. Imena osobina ili sposobnosti (Nomina qualitas) (231); I 1.1.10. Kvantifxkativne imenice (brojevi) (23 1 ); I 1.2. Rod imenica (232); Í 1.2.1. Prirodni igramaticki rod(232);
1 1.3. Broj imenica (237); I 1.4. Tvorba imenica (240); I 1.4.1. Proste imenice (240);
I l .4.2. Slozene imenice (240); I 1.4.3. Izvedene imenice (244); I 1.4.4. Tvorba kvan-tifikativnih imenica (brojeva) (255); I 1.5. Valentnost imenica (258); I 1.6. Promena imenica (258); 1 1.6.1./ vrsta: -a u genitivu jednine (260); 1 1.6.2. II vrsta: -e ugeniti-vu jednine (272); I 1.6.3. III vrsta: -i u genitivu jednine (275); I 1.6.4. Odredivanje padeza (278); 1 1.6.5. Upotreba padeza (278); I 1.7. Promena i upotreba kvanti-fikativnih imenica (brojeva) (P. M.) (280); I 2. DETERMINATIVA (P. M. i Z. V.)
(286); 12.0. Definicija i opste napomene (286); 12.1. Znacenje determinativa (288);
12.1.1. Determinativ jedan (288); I 2.1.2. Determinativ säm (290); I 2.1.3. Po-kaznideterminativi (290); 12.1.4. Prisvojni (posesivni) determinativi (291);
12.1.5. Upitni determinativi (293); 1 2.1.6. Neodredeni determinativi (293);
I 2.1.7. Odricni determinativi (295); I 2.1.8. Kvantifikativni determinativ (295); I 2.2. Promena determinativa po rodu (295); I 2.3. Promena po padezima (297); I 2.4. Medusobno kombinovanje determinativa (302); I 2.4.1. Nemogucnost kombinovanjapojedinih determinativa (303); I 3. PRIDEVI (Z. V, i P. M.) (304);
I 3.0. Definicija i op§te napomene (304); I 3.1. Znacenje prideva(305); I 3.2. Vid pri-deva (305); I 3.3. Tvorba prideva (306); 13.3.1. Prostipridevi (306); I 3.3.2. Slozeni pridevi (306): I 3.3.3. Izvedeni pridevi (307); I 3.4. Sintaksièka funkeija prideva (312); I 3.5. Pridevi u imentèkoj sluibi i poimentéeni pridevi (314); I 3.6. Pridevi sa mogucnoScu komparaeije (314); I 3.7. Valentnost prideva (314); I 3.8. Promena prideva po padezima (316); I 3.8.1. Promena prideva muskog i srednjeg roda (316);
I 3.8.2. Promena prideva zenskog roda (318); I 3.8.3. Upotreba odredenog i neodreâenogpridevskog vida(319); I 3.9. Komparacijaprideva(320); I 3.9.1. Kom-paracija prideva promenom (320); I 3.9.2. Relativno poredenje (323); I 3.9.3. Apso-lutnoporedenje(324); I 3.9.4. Poredenje pomocu tvorbe reci(325); 13.9.5. Poredenje pomocupriloga (325); I 4. PRIDEVSKA FRAZA (P. M.) (326); I 4.0. Definicija i opste napomene (326); 14.1. Atributi u pridevskoj firazi (326); 14.1.1. Dopunepride-vu (327); I 4.1.2. Dodaci uzpridev (333); I 1.4.2. Pozicija dopuna i dodataka upri-
devskoj fr azi (334); I 5. IMENiCKA FRAZA (P. M.) (336); I 5.0. Definicija i op§te napomene (336); I 5.1. Atributi u imenickoj frazi (337); I 5.1.1. Dopune imenici (338); I 5.1.2. Dodaci u imenickoj frazi (350); I 5.2. Pozicija elemenata u imeniekoj frazi (356); I 5.2.1. Prednjepolje (356); I 5.2.2. Zadnjepolje (357); I 5.2.3. Pozicija elemenata uprednjem i zadnjem polju (360); I 6. ZAMENICE (Z. V.) (361); I 6.0. Definicija i opste napomene (361); I 6.1. Licne zamenice sagovornika (363); I 6.2. Licne zamenice nesagovomika (upucivacke) (363); I 6.3. Refleksivna zameni-ca sebe, se (367); I 6.4. Zamenice ko i sta (368); 16.5. Zamenica säm (370); I 6.6. Os-tale zamenice (371); I 6.6.1. Posesivne zamenice (371); I 6.6.2. Pokazne zamenice
(371) ; I 6.6.3. Neodredene i odricne zamenice (371); I 6.6.4. Upitne zamenice
(372) ; 16.6.5. Relativnezamenice (372); 17. ZAMENICKA FRAZA (P. M.) (373);
I 7.1. Licne zamenice sagovornika kao nukleus (373); 1 7.2. Licne zamenice nesagovomika/ upucivacke zamenice kao nukleusi (376); 17. 3. Refleksivna zamenica sebe kao nukleus (379); I 7.4. Zamenica ko i sta/sto i njihove izvedenice kao nukleus (379); I 7.5. Prisvojne zamenice kao nukleus (381); 17.6. Pokazne zamenice kao nukleus (382); I 7.7. Neodredene i odricne zamenice kao nukleus (383); I 7.8. Upitne zamenice kao nukleus (384); I 7.9. Relativne zamenice kao nukleusi (385); I 8. APO-ZICIJA (P. M.) (386); I 8.0. Definicija i op§te napomene (386); I 8.1. Vrste apozicija (387); I 8.1.1. Apozicija uz imenicu (387); I 8.1.2. Apozicija uzzamenicu (389);
18.1.3. Apozicija uzpriloge(390);18.2.Nizanje apozicija (391);18.3. Paralelni ob-lici uzapoziciju...........................................................
N NEPROMENLJTVE RECI: N 1. PREDLOZI (Z. V.) (392); N 1.0. Definicija i opste napomene (392); N 1.1. Spisak predloga (392); N 1.1.1. Pokretni vokali a, u, i kod predloga (395); N 1.2. Mesto predloga (395); N 1.3. Znacenje i upotreba predloga (396); N 1.4. Funkcije predloznih fraza (397); N 1.5. Predlozna fraza (398); N 1.5.1. Predlozi koji upravljaju trima padezima (398); N 1.5.2. Predlozi koji upravljaju dvamapadezima (400); N 1.5.3. Predlozi koji upravljaju jednim padezom (407); N 1.6. Pregled znacenja i upotrebe predloga (P. M.) (414); N 2. KONJUNKTOR! (P. M.) (415); N 2.0. Definicija i opste napomene (415); N 2.1. Se-manticka pódela konjunktora (417); N 2.1.1. Sastavni odnosi (417); N 2.1.2. Su-protni odnosi (417); N 2.1.3. Iskljucni odnosi (418); N 2.1.4. Rastavni odnosi (418); N 2.1.5. Gradacioni odnosi (418); N 2.1.6. Odnosipreciziranja ili karekcije
(418) ; N 2.2. Mogucnost povezivanja ravnopravnih elemenata (418); N 2.3. Upotreba i znacenje konjunktora (419); N 2.3.1. Sastavni (kopulativni) konjunktori
(419) ; N 2.3.2. Suprotni (adverzativni) konjunktori (421); N 2.3.3. Iskljucni (eks-kluzivni) konjunktori (424); N 2.3.4. Rastavni (disjunktivni) konjunktori (424); N 2.3.5. Gradacioni konjunktori (426); N 2,3.6. Konjunktori zapreciziranje ili korekciju (426); N 3. SUBJUNKTORI (P. M.) (428); N 3.0. Definicija i opste napomene (428); N 3.1. Pódela subjunktorapo znacenju (429); N 3.1.1. Vremenski (iem-poralni) subjunktori (429); N 3.1.2. Uzrocni (kauzalni) subjunktori (usirem smislu) (430); N 3.1.3. Nacinski (modalni) subjunktori (u sirem smislu) (432); N 3.1 -4. Subjunktori bez samostalnog znacenja (433); N 3.2. Upotreba i znacenje pojedinih subjunktora (433); N 3.3. Ostali subjunktivni elementi (450); N 3.4. Neuvedene za-visne/podredene recenice (453); N 3.4.1. Nezavisne recenice u funkciji zavisnih
(453) ; N 3.4.2. Infinitivske konstrukcije (454); N 3.4.3. Participske konstrukcije
(454) ; N 3.5. Subjunktorske fraze kao iskazi (455); N 4. PRILOZI (P. M.) (456); N 4.0. Definicija i kratak opis (456); N 4.1. Znaöenje priloga (456); N 4.1.1. Situativ-niprilozi situiraju radnju glagolapo mestu i vremenu (457); N 4.1.2. Direktivnipn-lozi -prilozi za pravac i cilj (457); N 4.1.3. Kauzalni prilozi (457); N 4.1.4. Modalni prilozi (458); N 4.2. Tvorba priloga (459); N 4.2.1. Tvorbapomocu sufiksa (459); N 4.2.2. Tvorba pomocu prefiksa (460); N 4.2.3. Slozenice (460); N 4.3 .Sintaksicka funkcija priloga (461); N 4.4. Komparacija priloga (462); N 4.5. PriloSka fraza (P. M.) (463); N 4.5.1. Dopune uzpriloge (464); N 5. PARTIKULE (P. M.) (466);
8
SADRZAJ
N 5.0. Definicija i opste napomene (466); N 5.1. Modalne partikule I (466);
N 5.Í. 1. Spisak modalnih partikula I (468); N 5.1.2. Znacenje i upotreba modalnih partikula 1 (469); N 5.2. Modalne partikule II (473); N 5.2.1. Spisak modalnih partikula II (473); N 5.2.2. Znacenje i upotreba modalnih partikula //(473); N 5.3. Graduad vne partikule (476); N 5.3.1. Spisakgraduativnihpartikula (477); N 5.3.2. Znacenje i upotreba graduativnih partikula (477); N 5.4. Konverzacione partikule (u uzem smislu) (484); N 5.4.1. Spisak konverzacionihpartikula (485); N 5.4.2. Znacenje i upotreba konverzacionih partikula (486); N 5.5. Osobenosti partikula (505);
N 5.6. Kopulativne partikule (507); N 5.7. Ekvivalenti recenica(508); N 5.7.1. Reak-cije napitanja (508); N 5.7.2. Reakcije na druge komunikativne sadrzaje (508);
N 5.7.3. Uzvici......................................................... 508
R REÉENICA (P.M.) (513); R0. DEFINICIJA I OPSTE NAPOMENE (515);
R 1. TIPOVII RANG RECENICA (517); R 2. VRSTE RECENICA (517); R 2.1. Ne-zavisne recenice (519); R 2.2. Zavisne recenice (520); R 3. RECEN1CNI DELOVI (520); R 3.0. Definicija i opste napomene (520); R 3.1. Klasifikacija dopuna (523);
R 3.1.1. Subjekat (525); R 3.1.2. Dopuna u genitivu (527); R 3.1.3. Dopuna u dativu (527); R 3.L4. Dopuna u akuzativu (529); R 3.1.5. Dopuna u instrumentalu (531);
R 3.1.6. Prepozicionalna dopuna (531); R 3.1.7. Adverbijalna dopuna (532);
R 3.1.8. Predikativnadopuna (535); R 3.1.9. Verbativna dopuna (537); R 3.1.10. Ñapo mena o lokativu (538); R 3.2. Recenicni obrasci (539); R 3.2.0. Definicija i opste napomene (539); R 3.2.1. Spisak reéenicnih obrazaca (540); R 3.2.2. Primeri za recenicne obrasce (542); R 3.3. Dodaci (adverbijalne odredbe) (556); R 3.3.0. Definicija i opste napomene (556); R 3.3.1. Realizacija dodataka (557); R 3.3.2. Klasifikacija i upotreba dodataka (559); R4. KOMPLEKSNA RECENICA (567);
R4.0. Definicija i opáte napomene (567); R 4.1. Klasifikacija recenica (569);
R 4.2. Klasifikacija zavisnih reéenica (569); R 4.3. Zavisne recenice razvijene od redenidnih delova (571); R 4.4. Atributske recenice..................... 624
P POZICIJA ELEMENATA (P.M.) (636) P.0. OP§TE NAPOMENE (636);
P 1. FAKTORI KOJI UTICU NA POZICIJU ELEMENATA (637); P 1.1. Struktu-ralni faktori (637); P 1.2. Semanticki faktori (638); P 1.3. Komunikativni faktori
(638) ; P 2. POZICIONI ELEMENT! (639); P 2.1. Delovi giagolskih kompleksa
(639) ; P 2.2. Dopune (640); P 2.3. Dodaci (640); P 2.4. Atributi (640); P 3. PRAVILA ZA POZICIJU ELEMENATA U REÍENICI (642); P 3.1. Neutraini poredak (642);
P 3.1.1. Pravila zapoziciju upravnog glagola u receñid (642); P 3.1.2. Pravila za poziciju dopuna u receñid (645); P 3.1.3. Pravila za poziciju dodataka u receñid (648); P 3.2. Permutiran poredak (651); P 3.2.L Permutacije upravnog glagola (651); P 3.2.2. Permutacija dopuna (654); P 3.2.3. Permutacije dodataka (660);
P 3.3. Opsti pregled pozicije elemenata (662); P 4. PREDNJE POLJE (663);
P 4.1. Elementi prednjeg polja (664); P 4.1.1. Funkcija elemenata prednjeg polja (665); P 5. SREDNJE POLJE (666); P 6. ZADNJE POLJE (667); P 7. POZICIJA ZAVISNIH REÍEN1CA....................................................... 668
T TEKST (P. M.) (671); T 0. PREGLED I OPSTE NAPOMENE (671); T 0.1. Osnov-ne karakterstike teksta (672); T 0.2. Definicija teksta (673); T !. GOVORNI ÍINOVI (673); T 1.1. Struktura govomih ¿inova (673); T 1.2. Klasifikacija govor-nih ¿inova (675); T 1.3. Tipovi govomih ¿inova (676); T 1.4. Govomi cinovi i njihove izrazajne mogucnosti (677); T 2. KONEKSIJA U TEKSTU (724); T 2.1. Konektori (725); T 2.2. Semanti¿ko-stilisti¿ka sredstva (737); T 2.3. Tematska progresija (738); T 2.4. Neizre¿eni iskazi (741); T 3. STRUKTURA TEKSTA (742); T 3.0. Op-Ste napomene (742); T 3.1. Makrostrukture teksta (742); T 3.2. Mediostrukture teksta (744); T 3.3. Slojevitost teksta (745); T 4. TÍPOVI I VRSTE TEKSTOVA (748);T 4.0. OpSte napomene (748); T 4.1, Ciljevi teksta (748); T 4.2. Okolnosti pod kojima nastaje tekst (749); T 4.3. Pregled tipova i vrste tekstova.........
749
SADRZAJ
9
K JEZICKIFENOMENI RAZLlélTTH GRAMATICKIH NIVOA (P. M.) (754);
K 0. Opste napomene (754); K 1. KONGRUENCIJA (754); K 1.0. Definicija i opste napomene (754); K 1.1. Kongruencija u imeniökoj frazi (755); K 1.2. Kongruencija u zamenickoj frazi (756); K 1.3. Kongruencija u receñid (758); K 2. NEGACIJA (772);
K2.0. Definicija i op§te napomene (772); K 2.1. Jezicki dementi negiranja (772);
K3. NIZANJE (koordinacija) (781); K 3.0. Definicija i opste napomene (781);
K 3.1. Mogucnosti povezivanja elemenata u niz (781); K 3.2. Znacenjski odnosi u nizu ravnopravnih elemenata (783); K 3.3. Izostavljanje elemenata pri nizanju .. .. 784
REGISTAR........................................................ 787
SPISAK LITERATURE............................................... 814
|
| any_adam_object | 1 |
| author | Mrazović, Pavica 1923-2003 |
| author_GND | (DE-588)12095916X |
| author_facet | Mrazović, Pavica 1923-2003 |
| author_role | aut |
| author_sort | Mrazović, Pavica 1923-2003 |
| author_variant | p m pm |
| building | Verbundindex |
| bvnumber | BV036438274 |
| classification_rvk | KV 1351 |
| ctrlnum | (OCoLC)705478466 (DE-599)BVBBV036438274 |
| discipline | Slavistik |
| edition | 2. prerađeno i dopunjeno izd |
| format | Book |
| fullrecord | <?xml version="1.0" encoding="UTF-8"?><collection xmlns="http://www.loc.gov/MARC21/slim"><record><leader>02391nam a2200457 c 4500</leader><controlfield tag="001">BV036438274</controlfield><controlfield tag="003">DE-604</controlfield><controlfield tag="005">20231107 </controlfield><controlfield tag="007">t|</controlfield><controlfield tag="008">100505s2009 xx a||| |||| 00||| srp d</controlfield><datafield tag="020" ind1=" " ind2=" "><subfield code="a">9788675431879</subfield><subfield code="9">978-86-7543-187-9</subfield></datafield><datafield tag="035" ind1=" " ind2=" "><subfield code="a">(OCoLC)705478466</subfield></datafield><datafield tag="035" ind1=" " ind2=" "><subfield code="a">(DE-599)BVBBV036438274</subfield></datafield><datafield tag="040" ind1=" " ind2=" "><subfield code="a">DE-604</subfield><subfield code="b">ger</subfield><subfield code="e">rakwb</subfield></datafield><datafield tag="041" ind1="0" ind2=" "><subfield code="a">srp</subfield></datafield><datafield tag="049" ind1=" " ind2=" "><subfield code="a">DE-11</subfield><subfield code="a">DE-12</subfield><subfield code="a">DE-19</subfield></datafield><datafield tag="084" ind1=" " ind2=" "><subfield code="a">KV 1351</subfield><subfield code="0">(DE-625)85904:</subfield><subfield code="2">rvk</subfield></datafield><datafield tag="100" ind1="1" ind2=" "><subfield code="a">Mrazović, Pavica</subfield><subfield code="d">1923-2003</subfield><subfield code="e">Verfasser</subfield><subfield code="0">(DE-588)12095916X</subfield><subfield code="4">aut</subfield></datafield><datafield tag="242" ind1="0" ind2="0"><subfield code="a">Grammatik der serbischen Sprache für Ausländer</subfield><subfield code="y">ger</subfield></datafield><datafield tag="245" ind1="1" ind2="0"><subfield code="a">Gramatika srpskog jezika za strance</subfield><subfield code="c">Pavica Mrazović ; u saradnji sa Zorom Vukadinović</subfield></datafield><datafield tag="250" ind1=" " ind2=" "><subfield code="a">2. prerađeno i dopunjeno izd</subfield></datafield><datafield tag="264" ind1=" " ind2="1"><subfield code="a">Sremski Karlovci [u.a.]</subfield><subfield code="b">Izdavačka knjižarnica Zorana Stojanovića</subfield><subfield code="c">2009</subfield></datafield><datafield tag="300" ind1=" " ind2=" "><subfield code="a">815 Seiten</subfield><subfield code="b">Illustrationen</subfield><subfield code="c">24 cm</subfield></datafield><datafield tag="336" ind1=" " ind2=" "><subfield code="b">txt</subfield><subfield code="2">rdacontent</subfield></datafield><datafield tag="337" ind1=" " ind2=" "><subfield code="b">n</subfield><subfield code="2">rdamedia</subfield></datafield><datafield tag="338" ind1=" " ind2=" "><subfield code="b">nc</subfield><subfield code="2">rdacarrier</subfield></datafield><datafield tag="490" ind1="0" ind2=" "><subfield code="a">Biblioteka Sinteze</subfield></datafield><datafield tag="650" ind1=" " ind2="4"><subfield code="a">Serbian language / Grammar / Textbooks for foreign speakers</subfield></datafield><datafield tag="650" ind1="0" ind2="7"><subfield code="a">Grammatik</subfield><subfield code="0">(DE-588)4021806-5</subfield><subfield code="2">gnd</subfield><subfield code="9">rswk-swf</subfield></datafield><datafield tag="650" ind1="0" ind2="7"><subfield code="a">Serbisch</subfield><subfield code="0">(DE-588)4133301-9</subfield><subfield code="2">gnd</subfield><subfield code="9">rswk-swf</subfield></datafield><datafield tag="655" ind1=" " ind2="7"><subfield code="0">(DE-588)4123623-3</subfield><subfield code="a">Lehrbuch</subfield><subfield code="2">gnd-content</subfield></datafield><datafield tag="689" ind1="0" ind2="0"><subfield code="a">Serbisch</subfield><subfield code="0">(DE-588)4133301-9</subfield><subfield code="D">s</subfield></datafield><datafield tag="689" ind1="0" ind2="1"><subfield code="a">Grammatik</subfield><subfield code="0">(DE-588)4021806-5</subfield><subfield code="D">s</subfield></datafield><datafield tag="689" ind1="0" ind2=" "><subfield code="5">DE-604</subfield></datafield><datafield tag="700" ind1="1" ind2=" "><subfield code="a">Vukadinović, Zora</subfield><subfield code="e">Sonstige</subfield><subfield code="4">oth</subfield></datafield><datafield tag="856" ind1="4" ind2="2"><subfield code="m">Digitalisierung BSB Muenchen 19 - ADAM Catalogue Enrichment</subfield><subfield code="q">application/pdf</subfield><subfield code="u">http://bvbr.bib-bvb.de:8991/F?func=service&doc_library=BVB01&local_base=BVB01&doc_number=020310680&sequence=000004&line_number=0001&func_code=DB_RECORDS&service_type=MEDIA</subfield><subfield code="3">Literaturverzeichnis</subfield></datafield><datafield tag="856" ind1="4" ind2="2"><subfield code="m">Digitalisierung BSB Muenchen 19 - ADAM Catalogue Enrichment</subfield><subfield code="q">application/pdf</subfield><subfield code="u">http://bvbr.bib-bvb.de:8991/F?func=service&doc_library=BVB01&local_base=BVB01&doc_number=020310680&sequence=000005&line_number=0002&func_code=DB_RECORDS&service_type=MEDIA</subfield><subfield code="3">Inhaltsverzeichnis</subfield></datafield><datafield tag="856" ind1="4" ind2="2"><subfield code="m">Digitalisierung BSB Muenchen 19 - ADAM Catalogue Enrichment</subfield><subfield code="q">application/pdf</subfield><subfield code="u">http://bvbr.bib-bvb.de:8991/F?func=service&doc_library=BVB01&local_base=BVB01&doc_number=020310680&sequence=000006&line_number=0003&func_code=DB_RECORDS&service_type=MEDIA</subfield><subfield code="3">Register // Sachregister</subfield></datafield><datafield tag="940" ind1="1" ind2=" "><subfield code="n">oe</subfield></datafield><datafield tag="942" ind1="1" ind2="1"><subfield code="c">400</subfield><subfield code="e">22/bsb</subfield><subfield code="f">090511</subfield><subfield code="g">4971</subfield></datafield><datafield tag="943" ind1="1" ind2=" "><subfield code="a">oai:aleph.bib-bvb.de:BVB01-020310680</subfield></datafield></record></collection> |
| genre | (DE-588)4123623-3 Lehrbuch gnd-content |
| genre_facet | Lehrbuch |
| id | DE-604.BV036438274 |
| illustrated | Illustrated |
| indexdate | 2024-12-23T23:57:56Z |
| institution | BVB |
| isbn | 9788675431879 |
| oai_aleph_id | oai:aleph.bib-bvb.de:BVB01-020310680 |
| oclc_num | 705478466 |
| open_access_boolean | |
| owner | DE-11 DE-12 DE-19 DE-BY-UBM |
| owner_facet | DE-11 DE-12 DE-19 DE-BY-UBM |
| physical | 815 Seiten Illustrationen 24 cm |
| publishDate | 2009 |
| publishDateSearch | 2009 |
| publishDateSort | 2009 |
| publisher | Izdavačka knjižarnica Zorana Stojanovića |
| record_format | marc |
| series2 | Biblioteka Sinteze |
| spellingShingle | Mrazović, Pavica 1923-2003 Gramatika srpskog jezika za strance Serbian language / Grammar / Textbooks for foreign speakers Grammatik (DE-588)4021806-5 gnd Serbisch (DE-588)4133301-9 gnd |
| subject_GND | (DE-588)4021806-5 (DE-588)4133301-9 (DE-588)4123623-3 |
| title | Gramatika srpskog jezika za strance |
| title_auth | Gramatika srpskog jezika za strance |
| title_exact_search | Gramatika srpskog jezika za strance |
| title_full | Gramatika srpskog jezika za strance Pavica Mrazović ; u saradnji sa Zorom Vukadinović |
| title_fullStr | Gramatika srpskog jezika za strance Pavica Mrazović ; u saradnji sa Zorom Vukadinović |
| title_full_unstemmed | Gramatika srpskog jezika za strance Pavica Mrazović ; u saradnji sa Zorom Vukadinović |
| title_short | Gramatika srpskog jezika za strance |
| title_sort | gramatika srpskog jezika za strance |
| topic | Serbian language / Grammar / Textbooks for foreign speakers Grammatik (DE-588)4021806-5 gnd Serbisch (DE-588)4133301-9 gnd |
| topic_facet | Serbian language / Grammar / Textbooks for foreign speakers Grammatik Serbisch Lehrbuch |
| url | http://bvbr.bib-bvb.de:8991/F?func=service&doc_library=BVB01&local_base=BVB01&doc_number=020310680&sequence=000004&line_number=0001&func_code=DB_RECORDS&service_type=MEDIA http://bvbr.bib-bvb.de:8991/F?func=service&doc_library=BVB01&local_base=BVB01&doc_number=020310680&sequence=000005&line_number=0002&func_code=DB_RECORDS&service_type=MEDIA http://bvbr.bib-bvb.de:8991/F?func=service&doc_library=BVB01&local_base=BVB01&doc_number=020310680&sequence=000006&line_number=0003&func_code=DB_RECORDS&service_type=MEDIA |
| work_keys_str_mv | AT mrazovicpavica gramatikasrpskogjezikazastrance AT vukadinoviczora gramatikasrpskogjezikazastrance |