HOMO NOVUS Рани радови Душана Оташевића

The starting point in the research is the specific position of this artist in the Serbian art scene of that period, which differs, both in visual and in conceptual terms, from the majority of artistic phenomena that constituted the official art system of the time - from modernism and academicism as...

Ausführliche Beschreibung

Gespeichert in:
Bibliographische Detailangaben
Veröffentlicht in:Zbornik Matice srpske za likovne umetnosti 2020-01 (48), p.257-267
1. Verfasser: Stanković, Maja S
Format: Artikel
Sprache:srp
Schlagworte:
Online-Zugang:Volltext
Tags: Tag hinzufügen
Keine Tags, Fügen Sie den ersten Tag hinzu!
container_end_page 267
container_issue 48
container_start_page 257
container_title Zbornik Matice srpske za likovne umetnosti
container_volume
creator Stanković, Maja S
description The starting point in the research is the specific position of this artist in the Serbian art scene of that period, which differs, both in visual and in conceptual terms, from the majority of artistic phenomena that constituted the official art system of the time - from modernism and academicism as dominant phenomena in the art scene, but also from Informalism, Mediala, and even new figurations he is the closest to in generational and problematic terms. How this break happens at the visual, conceptual, and production levels? How it could be explained in the context of Serbian art in the second half of the twentieth century? Keywords: Dušan Otašević, new figuration, modernism, institution of art, conceptual art, contemporary art. УВОД За српску уметност у првим дeцeниjaмa друге половине ХХ века, Душан Оташевий je сасвим особена nojaBa. Нajзacтyплeниje терминолошко одре^ене Koje се доводи у везу са ним и новом генерациям уметника Kojoj je припадао je нова фигурацц1а (Kadijević 1966), што jе и назив изложбе на Kojoj су први пут заjедно излагали. За негов рад користи се и термин нова йредмешносш (Denegrí 1995: 103), али и многи други као што су: йой арш (Merenik 2001: 122), йой модернизам (Dimitrijević 2003: 27), йосшреалносш или мешареалносш (Tomić 2015: 372), иконична слика (Dedić 2009: 181), па чак и ангажовано сликарсшво (Markuš 1969). Мноштво терминолошких одредница Koje се доводе у везу са Оташевипевим радом, од негове прве изложбе до данас, када je негов опус у велико предмет обимних историзацща, yxa3yje на потешкопе у сво^ену неговог рада на познате феномене и историографске одреднице, што произлази из специфичности негове позицще на српско] уметничко] сцени. Чини се да то, истовремено, указу)е на могуйе нове интерпретаци)е неговог дела. йегов рад, нарочито у HajpaHHjoj фази, од 1965. до 1970. године, удалава се од готово свих важейих компоненти Koje чине систем oфициjeлнe уметности; тако^е, разликуje се у односу на доминантне nojaee на сцени, од умереног модернизма, енформела до повратка традиционалш) слици. За Душана ОташевиЙа je речено да je CBojeepcHH homo novus на cpncKoj yмeтничкoj сцени тог периода (Denegrí 1995: 151) и ова одредница прецизни|е негову позици^у у том трену тку. йегови рани радови представл^у рез у институционалном схватану уметности Kojn ce npeno3Haje у различитим равнима. С тим у вези, главно питаае кojе се намеЙе jе: на кojи начин се одиграва тaj прекид на плану мишленаи извожена уметничког рада у односу на офици^елни систем ум
format Article
fullrecord <record><control><sourceid>proquest</sourceid><recordid>TN_cdi_proquest_journals_2461603579</recordid><sourceformat>XML</sourceformat><sourcesystem>PC</sourcesystem><sourcerecordid>2461603579</sourcerecordid><originalsourceid>FETCH-proquest_journals_24616035793</originalsourceid><addsrcrecordid>eNpjYeA0MDY10jWzMDHhYOAtLs4yMDAwtDCwNDWx5GRw8PD39Vfw8w8LDVa4sODChgt7L-xQuNgAZGy5sO_CJiDnwpSLzRc7wDIbFC7Mu9h0YQOQuxUkd3H2hQ08DKxpiTnFqbxQmptB2c01xNlDt6Aov7A0tbgkPiu_tCgPKBVvZGJmaAZ0i7mlMXGqAJ0NST0</addsrcrecordid><sourcetype>Aggregation Database</sourcetype><iscdi>true</iscdi><recordtype>article</recordtype><pqid>2461603579</pqid></control><display><type>article</type><title>HOMO NOVUS Рани радови Душана Оташевића</title><source>Elektronische Zeitschriftenbibliothek - Frei zugängliche E-Journals</source><creator>Stanković, Maja S</creator><creatorcontrib>Stanković, Maja S</creatorcontrib><description>The starting point in the research is the specific position of this artist in the Serbian art scene of that period, which differs, both in visual and in conceptual terms, from the majority of artistic phenomena that constituted the official art system of the time - from modernism and academicism as dominant phenomena in the art scene, but also from Informalism, Mediala, and even new figurations he is the closest to in generational and problematic terms. How this break happens at the visual, conceptual, and production levels? How it could be explained in the context of Serbian art in the second half of the twentieth century? Keywords: Dušan Otašević, new figuration, modernism, institution of art, conceptual art, contemporary art. УВОД За српску уметност у првим дeцeниjaмa друге половине ХХ века, Душан Оташевий je сасвим особена nojaBa. Нajзacтyплeниje терминолошко одре^ене Koje се доводи у везу са ним и новом генерациям уметника Kojoj je припадао je нова фигурацц1а (Kadijević 1966), што jе и назив изложбе на Kojoj су први пут заjедно излагали. За негов рад користи се и термин нова йредмешносш (Denegrí 1995: 103), али и многи други као што су: йой арш (Merenik 2001: 122), йой модернизам (Dimitrijević 2003: 27), йосшреалносш или мешареалносш (Tomić 2015: 372), иконична слика (Dedić 2009: 181), па чак и ангажовано сликарсшво (Markuš 1969). Мноштво терминолошких одредница Koje се доводе у везу са Оташевипевим радом, од негове прве изложбе до данас, када je негов опус у велико предмет обимних историзацща, yxa3yje на потешкопе у сво^ену неговог рада на познате феномене и историографске одреднице, што произлази из специфичности негове позицще на српско] уметничко] сцени. Чини се да то, истовремено, указу)е на могуйе нове интерпретаци)е неговог дела. йегов рад, нарочито у HajpaHHjoj фази, од 1965. до 1970. године, удалава се од готово свих важейих компоненти Koje чине систем oфициjeлнe уметности; тако^е, разликуje се у односу на доминантне nojaee на сцени, од умереног модернизма, енформела до повратка традиционалш) слици. За Душана ОташевиЙа je речено да je CBojeepcHH homo novus на cpncKoj yмeтничкoj сцени тог периода (Denegrí 1995: 151) и ова одредница прецизни|е негову позици^у у том трену тку. йегови рани радови представл^у рез у институционалном схватану уметности Kojn ce npeno3Haje у различитим равнима. С тим у вези, главно питаае кojе се намеЙе jе: на кojи начин се одиграва тaj прекид на плану мишленаи извожена уметничког рада у односу на офици^елни систем уметности? Како се то може o6j аснити у контексту српске уметности друге половине ХХ века? Каква jе улога кича у томе? У Teopuju авангарде jeflHO од кшучних полазишта je термин инсшишуцц/а умешносши KojHyKa3yje нахегемони^у jeflHor схватана уметности. йегово главно одре^ене je ayтономи]а уметности: "Институцийа уметности може се у гра^анском друштву одредити само у опозици^и према живoтнoj пракси" (Birger 1998: 19). Живошна йракса се односи на свакодневни живот Kojn je детерминисан одре^еним друштвеним односима, а уметност jе у oпoзициjи с тим. Ме^утим, и поред тога што jе уметност у oпoзициjи са друштвом, уметност je део друштва. Ефекат овог ди^алектичког oflHOcaje CBojeepcHa илузи^а да "дело делу1е као ш)единачно" (Birger 1998: 15). Оно што одре^е начин функционисана уметничког дела je институций а уметности, одре^ени перцептивни и дистрибутивни апарат Kojn формира влaдajyйy представу о уметности. Управо ту влaдajyйy представу о уметности Биргер назива институциям уметности. Средином шездесетих година прошлог века, у тренутку када ОташевиЙ започине CBojy излагачку делатност, влaдajyйa представа о уметности 6a3HpaHaje на у мереном модернизму блиском napHCKoj школи с почетка ХХ века и аeгoвoj oкoштaлoj варианта penpe3eHTOBaHoj кроз академизам. И поред тога, шездесете године су jeflaH врло динамичан период у cpncKoj уметности, али и шире, j ер упркос дoминиpajyЙeм академизму уметничка сцена почине полако да се модифику)е, мена и окрейе савременим феноменима.</description><identifier>ISSN: 0352-6844</identifier><language>srp</language><publisher>Novi Sad: Matica Srpska</publisher><subject>Modernism</subject><ispartof>Zbornik Matice srpske za likovne umetnosti, 2020-01 (48), p.257-267</ispartof><rights>Copyright Matica Srpska 2020</rights><lds50>peer_reviewed</lds50><woscitedreferencessubscribed>false</woscitedreferencessubscribed></display><links><openurl>$$Topenurl_article</openurl><openurlfulltext>$$Topenurlfull_article</openurlfulltext><thumbnail>$$Tsyndetics_thumb_exl</thumbnail><link.rule.ids>314,776,780</link.rule.ids></links><search><creatorcontrib>Stanković, Maja S</creatorcontrib><title>HOMO NOVUS Рани радови Душана Оташевића</title><title>Zbornik Matice srpske za likovne umetnosti</title><description>The starting point in the research is the specific position of this artist in the Serbian art scene of that period, which differs, both in visual and in conceptual terms, from the majority of artistic phenomena that constituted the official art system of the time - from modernism and academicism as dominant phenomena in the art scene, but also from Informalism, Mediala, and even new figurations he is the closest to in generational and problematic terms. How this break happens at the visual, conceptual, and production levels? How it could be explained in the context of Serbian art in the second half of the twentieth century? Keywords: Dušan Otašević, new figuration, modernism, institution of art, conceptual art, contemporary art. УВОД За српску уметност у првим дeцeниjaмa друге половине ХХ века, Душан Оташевий je сасвим особена nojaBa. Нajзacтyплeниje терминолошко одре^ене Koje се доводи у везу са ним и новом генерациям уметника Kojoj je припадао je нова фигурацц1а (Kadijević 1966), што jе и назив изложбе на Kojoj су први пут заjедно излагали. За негов рад користи се и термин нова йредмешносш (Denegrí 1995: 103), али и многи други као што су: йой арш (Merenik 2001: 122), йой модернизам (Dimitrijević 2003: 27), йосшреалносш или мешареалносш (Tomić 2015: 372), иконична слика (Dedić 2009: 181), па чак и ангажовано сликарсшво (Markuš 1969). Мноштво терминолошких одредница Koje се доводе у везу са Оташевипевим радом, од негове прве изложбе до данас, када je негов опус у велико предмет обимних историзацща, yxa3yje на потешкопе у сво^ену неговог рада на познате феномене и историографске одреднице, што произлази из специфичности негове позицще на српско] уметничко] сцени. Чини се да то, истовремено, указу)е на могуйе нове интерпретаци)е неговог дела. йегов рад, нарочито у HajpaHHjoj фази, од 1965. до 1970. године, удалава се од готово свих важейих компоненти Koje чине систем oфициjeлнe уметности; тако^е, разликуje се у односу на доминантне nojaee на сцени, од умереног модернизма, енформела до повратка традиционалш) слици. За Душана ОташевиЙа je речено да je CBojeepcHH homo novus на cpncKoj yмeтничкoj сцени тог периода (Denegrí 1995: 151) и ова одредница прецизни|е негову позици^у у том трену тку. йегови рани радови представл^у рез у институционалном схватану уметности Kojn ce npeno3Haje у различитим равнима. С тим у вези, главно питаае кojе се намеЙе jе: на кojи начин се одиграва тaj прекид на плану мишленаи извожена уметничког рада у односу на офици^елни систем уметности? Како се то може o6j аснити у контексту српске уметности друге половине ХХ века? Каква jе улога кича у томе? У Teopuju авангарде jeflHO од кшучних полазишта je термин инсшишуцц/а умешносши KojHyKa3yje нахегемони^у jeflHor схватана уметности. йегово главно одре^ене je ayтономи]а уметности: "Институцийа уметности може се у гра^анском друштву одредити само у опозици^и према живoтнoj пракси" (Birger 1998: 19). Живошна йракса се односи на свакодневни живот Kojn je детерминисан одре^еним друштвеним односима, а уметност jе у oпoзициjи с тим. Ме^утим, и поред тога што jе уметност у oпoзициjи са друштвом, уметност je део друштва. Ефекат овог ди^алектичког oflHOcaje CBojeepcHa илузи^а да "дело делу1е као ш)единачно" (Birger 1998: 15). Оно што одре^е начин функционисана уметничког дела je институций а уметности, одре^ени перцептивни и дистрибутивни апарат Kojn формира влaдajyйy представу о уметности. Управо ту влaдajyйy представу о уметности Биргер назива институциям уметности. Средином шездесетих година прошлог века, у тренутку када ОташевиЙ започине CBojy излагачку делатност, влaдajyйa представа о уметности 6a3HpaHaje на у мереном модернизму блиском napHCKoj школи с почетка ХХ века и аeгoвoj oкoштaлoj варианта penpe3eHTOBaHoj кроз академизам. И поред тога, шездесете године су jeflaH врло динамичан период у cpncKoj уметности, али и шире, j ер упркос дoминиpajyЙeм академизму уметничка сцена почине полако да се модифику)е, мена и окрейе савременим феноменима.</description><subject>Modernism</subject><issn>0352-6844</issn><fulltext>true</fulltext><rsrctype>article</rsrctype><creationdate>2020</creationdate><recordtype>article</recordtype><sourceid>AVQMV</sourceid><sourceid>BENPR</sourceid><sourceid>K50</sourceid><sourceid>M1D</sourceid><recordid>eNpjYeA0MDY10jWzMDHhYOAtLs4yMDAwtDCwNDWx5GRw8PD39Vfw8w8LDVa4sODChgt7L-xQuNgAZGy5sO_CJiDnwpSLzRc7wDIbFC7Mu9h0YQOQuxUkd3H2hQ08DKxpiTnFqbxQmptB2c01xNlDt6Aov7A0tbgkPiu_tCgPKBVvZGJmaAZ0i7mlMXGqAJ0NST0</recordid><startdate>20200101</startdate><enddate>20200101</enddate><creator>Stanković, Maja S</creator><general>Matica Srpska</general><scope>ABUWG</scope><scope>AFKRA</scope><scope>AVQMV</scope><scope>AZQEC</scope><scope>BENPR</scope><scope>BYOGL</scope><scope>CCPQU</scope><scope>DWQXO</scope><scope>K50</scope><scope>M1D</scope><scope>PEJEM</scope><scope>PHGZM</scope><scope>PHGZT</scope><scope>PKEHL</scope><scope>PMKZF</scope><scope>PQEST</scope><scope>PQQKQ</scope><scope>PQUKI</scope><scope>PRINS</scope></search><sort><creationdate>20200101</creationdate><title>HOMO NOVUS Рани радови Душана Оташевића</title><author>Stanković, Maja S</author></sort><facets><frbrtype>5</frbrtype><frbrgroupid>cdi_FETCH-proquest_journals_24616035793</frbrgroupid><rsrctype>articles</rsrctype><prefilter>articles</prefilter><language>srp</language><creationdate>2020</creationdate><topic>Modernism</topic><toplevel>peer_reviewed</toplevel><toplevel>online_resources</toplevel><creatorcontrib>Stanković, Maja S</creatorcontrib><collection>ProQuest Central (Alumni Edition)</collection><collection>ProQuest Central UK/Ireland</collection><collection>Arts Premium Collection</collection><collection>ProQuest Central Essentials</collection><collection>ProQuest Central</collection><collection>East Europe, Central Europe Database</collection><collection>ProQuest One Community College</collection><collection>ProQuest Central Korea</collection><collection>Art, Design &amp; Architecture Collection</collection><collection>Arts &amp; Humanities Database</collection><collection>ProQuest One Visual Arts &amp; Design</collection><collection>ProQuest Central (New)</collection><collection>ProQuest One Academic (New)</collection><collection>ProQuest One Academic Middle East (New)</collection><collection>ProQuest Digital Collections</collection><collection>ProQuest One Academic Eastern Edition (DO NOT USE)</collection><collection>ProQuest One Academic</collection><collection>ProQuest One Academic UKI Edition</collection><collection>ProQuest Central China</collection><jtitle>Zbornik Matice srpske za likovne umetnosti</jtitle></facets><delivery><delcategory>Remote Search Resource</delcategory><fulltext>fulltext</fulltext></delivery><addata><au>Stanković, Maja S</au><format>journal</format><genre>article</genre><ristype>JOUR</ristype><atitle>HOMO NOVUS Рани радови Душана Оташевића</atitle><jtitle>Zbornik Matice srpske za likovne umetnosti</jtitle><date>2020-01-01</date><risdate>2020</risdate><issue>48</issue><spage>257</spage><epage>267</epage><pages>257-267</pages><issn>0352-6844</issn><abstract>The starting point in the research is the specific position of this artist in the Serbian art scene of that period, which differs, both in visual and in conceptual terms, from the majority of artistic phenomena that constituted the official art system of the time - from modernism and academicism as dominant phenomena in the art scene, but also from Informalism, Mediala, and even new figurations he is the closest to in generational and problematic terms. How this break happens at the visual, conceptual, and production levels? How it could be explained in the context of Serbian art in the second half of the twentieth century? Keywords: Dušan Otašević, new figuration, modernism, institution of art, conceptual art, contemporary art. УВОД За српску уметност у првим дeцeниjaмa друге половине ХХ века, Душан Оташевий je сасвим особена nojaBa. Нajзacтyплeниje терминолошко одре^ене Koje се доводи у везу са ним и новом генерациям уметника Kojoj je припадао je нова фигурацц1а (Kadijević 1966), што jе и назив изложбе на Kojoj су први пут заjедно излагали. За негов рад користи се и термин нова йредмешносш (Denegrí 1995: 103), али и многи други као што су: йой арш (Merenik 2001: 122), йой модернизам (Dimitrijević 2003: 27), йосшреалносш или мешареалносш (Tomić 2015: 372), иконична слика (Dedić 2009: 181), па чак и ангажовано сликарсшво (Markuš 1969). Мноштво терминолошких одредница Koje се доводе у везу са Оташевипевим радом, од негове прве изложбе до данас, када je негов опус у велико предмет обимних историзацща, yxa3yje на потешкопе у сво^ену неговог рада на познате феномене и историографске одреднице, што произлази из специфичности негове позицще на српско] уметничко] сцени. Чини се да то, истовремено, указу)е на могуйе нове интерпретаци)е неговог дела. йегов рад, нарочито у HajpaHHjoj фази, од 1965. до 1970. године, удалава се од готово свих важейих компоненти Koje чине систем oфициjeлнe уметности; тако^е, разликуje се у односу на доминантне nojaee на сцени, од умереног модернизма, енформела до повратка традиционалш) слици. За Душана ОташевиЙа je речено да je CBojeepcHH homo novus на cpncKoj yмeтничкoj сцени тог периода (Denegrí 1995: 151) и ова одредница прецизни|е негову позици^у у том трену тку. йегови рани радови представл^у рез у институционалном схватану уметности Kojn ce npeno3Haje у различитим равнима. С тим у вези, главно питаае кojе се намеЙе jе: на кojи начин се одиграва тaj прекид на плану мишленаи извожена уметничког рада у односу на офици^елни систем уметности? Како се то може o6j аснити у контексту српске уметности друге половине ХХ века? Каква jе улога кича у томе? У Teopuju авангарде jeflHO од кшучних полазишта je термин инсшишуцц/а умешносши KojHyKa3yje нахегемони^у jeflHor схватана уметности. йегово главно одре^ене je ayтономи]а уметности: "Институцийа уметности може се у гра^анском друштву одредити само у опозици^и према живoтнoj пракси" (Birger 1998: 19). Живошна йракса се односи на свакодневни живот Kojn je детерминисан одре^еним друштвеним односима, а уметност jе у oпoзициjи с тим. Ме^утим, и поред тога што jе уметност у oпoзициjи са друштвом, уметност je део друштва. Ефекат овог ди^алектичког oflHOcaje CBojeepcHa илузи^а да "дело делу1е као ш)единачно" (Birger 1998: 15). Оно што одре^е начин функционисана уметничког дела je институций а уметности, одре^ени перцептивни и дистрибутивни апарат Kojn формира влaдajyйy представу о уметности. Управо ту влaдajyйy представу о уметности Биргер назива институциям уметности. Средином шездесетих година прошлог века, у тренутку када ОташевиЙ започине CBojy излагачку делатност, влaдajyйa представа о уметности 6a3HpaHaje на у мереном модернизму блиском napHCKoj школи с почетка ХХ века и аeгoвoj oкoштaлoj варианта penpe3eHTOBaHoj кроз академизам. И поред тога, шездесете године су jeflaH врло динамичан период у cpncKoj уметности, али и шире, j ер упркос дoминиpajyЙeм академизму уметничка сцена почине полако да се модифику)е, мена и окрейе савременим феноменима.</abstract><cop>Novi Sad</cop><pub>Matica Srpska</pub></addata></record>
fulltext fulltext
identifier ISSN: 0352-6844
ispartof Zbornik Matice srpske za likovne umetnosti, 2020-01 (48), p.257-267
issn 0352-6844
language srp
recordid cdi_proquest_journals_2461603579
source Elektronische Zeitschriftenbibliothek - Frei zugängliche E-Journals
subjects Modernism
title HOMO NOVUS Рани радови Душана Оташевића
url https://sfx.bib-bvb.de/sfx_tum?ctx_ver=Z39.88-2004&ctx_enc=info:ofi/enc:UTF-8&ctx_tim=2025-02-21T23%3A00%3A06IST&url_ver=Z39.88-2004&url_ctx_fmt=infofi/fmt:kev:mtx:ctx&rfr_id=info:sid/primo.exlibrisgroup.com:primo3-Article-proquest&rft_val_fmt=info:ofi/fmt:kev:mtx:journal&rft.genre=article&rft.atitle=HOMO%20NOVUS%20%D0%A0%D0%B0%D0%BD%D0%B8%20%D1%80%D0%B0%D0%B4%D0%BE%D0%B2%D0%B8%20%D0%94%D1%83%D1%88%D0%B0%D0%BD%D0%B0%20%D0%9E%D1%82%D0%B0%D1%88%D0%B5%D0%B2%D0%B8%D1%9B%D0%B0&rft.jtitle=Zbornik%20Matice%20srpske%20za%20likovne%20umetnosti&rft.au=Stankovi%C4%87,%20Maja%20S&rft.date=2020-01-01&rft.issue=48&rft.spage=257&rft.epage=267&rft.pages=257-267&rft.issn=0352-6844&rft_id=info:doi/&rft_dat=%3Cproquest%3E2461603579%3C/proquest%3E%3Curl%3E%3C/url%3E&disable_directlink=true&sfx.directlink=off&sfx.report_link=0&rft_id=info:oai/&rft_pqid=2461603579&rft_id=info:pmid/&rfr_iscdi=true