HOMO NOVUS Рани радови Душана Оташевића

The starting point in the research is the specific position of this artist in the Serbian art scene of that period, which differs, both in visual and in conceptual terms, from the majority of artistic phenomena that constituted the official art system of the time - from modernism and academicism as dominant phenomena in the art scene, but also from Informalism, Mediala, and even new figurations he is the closest to in generational and problematic terms. How this break happens at the visual, conceptual, and production levels? How it could be explained in the context of Serbian art in the second half of the twentieth century? Keywords: Dušan Otašević, new figuration, modernism, institution of art, conceptual art, contemporary art. УВОД За српску уметност у првим дeцeниjaмa друге половине ХХ века, Душан Оташевий je сасвим особена nojaBa. Нajзacтyплeниje терминолошко одре^ене Koje се доводи у везу са ним и новом генерациям уметника Kojoj je припадао je нова фигурацц1а (Kadijević 1966), што jе и назив изложбе на Kojoj су први пут заjедно излагали. За негов рад користи се и термин нова йредмешносш (Denegrí 1995: 103), али и многи други као што су: йой арш (Merenik 2001: 122), йой модернизам (Dimitrijević 2003: 27), йосшреалносш или мешареалносш (Tomić 2015: 372), иконична слика (Dedić 2009: 181), па чак и ангажовано сликарсшво (Markuš 1969). Мноштво терминолошких одредница Koje се доводе у везу са Оташевипевим радом, од негове прве изложбе до данас, када je негов опус у велико предмет обимних историзацща, yxa3yje на потешкопе у сво^ену неговог рада на познате феномене и историографске одреднице, што произлази из специфичности негове позицще на српско] уметничко] сцени. Чини се да то, истовремено, указу)е на могуйе нове интерпретаци)е неговог дела. йегов рад, нарочито у HajpaHHjoj фази, од 1965. до 1970. године, удалава се од готово свих важейих компоненти Koje чине систем oфициjeлнe уметности; тако^е, разликуje се у односу на доминантне nojaee на сцени, од умереног модернизма, енформела до повратка традиционалш) слици. За Душана ОташевиЙа je речено да je CBojeepcHH homo novus на cpncKoj yмeтничкoj сцени тог периода (Denegrí 1995: 151) и ова одредница прецизни|е негову позици^у у том трену тку. йегови рани радови представл^у рез у институционалном схватану уметности Kojn ce npeno3Haje у различитим равнима. С тим у вези, главно питаае кojе се намеЙе jе: на кojи начин се одиграва тaj прекид на плану мишленаи извожена уметничког рада у односу на офици^елни систем ум