КРИЗА КАО ФАКТОР ПОЛИТИЗАЦИЈЕ У ЕВРОПСКОЈ УНИЈИ

У чланку ауторка испитује утицај велике кризе Европскеуније на процес политизације антикризних мера усвајаних током 2010. и 2011. године. Праћењем процеса усвајања „пакета шест мера”, као и анализом реаговања различитих националних и транснационалних политичких актера, ауторка показује да је уобичај...

Ausführliche Beschreibung

Gespeichert in:

Bibliographische Detailangaben
Veröffentlicht in:	Srpska politička misao 2019, Vol.1 (2), p.73-94
1. Verfasser:	Radić Milosavljević, Ivana
Format:	Artikel
Sprache:	srp
Schlagworte:	Politics / Political Sciences
Online-Zugang:	Volltext
Tags:	Tag hinzufügen Keine Tags, Fügen Sie den ersten Tag hinzu!

container_end_page	94
container_issue	2
container_start_page	73
container_title	Srpska politička misao
container_volume	1
creator	Radić Milosavljević, Ivana
description	У чланку ауторка испитује утицај велике кризе Европскеуније на процес политизације антикризних мера усвајаних током 2010. и 2011. године. Праћењем процеса усвајања „пакета шест мера”, као и анализом реаговања различитих националних и транснационалних политичких актера, ауторка показује да је уобичајена претпоставка о кризи као подстицајном фактору за политизацију само делимично исправна. Шест мера чији јециљ био да се унапреди некадашњи Пакт стабилности и раста и надзор над економским и фискалним политикама држава чланица ЕУ, значајно је ограничио овлашћења националних органа да се баве овим питањима али и повезаним политикама. И поред великог значаја и озбиљних последица ових шест антикризних мера, оне нису изазвале интензивну политизацију, бар не онакву која би омогућила да супротстављени захтеви различитих политичких актера утичу на коначан исход одлучивања и да се политизација из националних оквира пренесе на наднационални ниво. Напротив, криза сувереног дуга у ЕУ управо је послужила политичким елитама да евентуална спорна питања изолују од ширих политичких конфликата и да их држе махом унутар националних граница. Осим кризе, и други фактори допринели су умиривању политизације. Ауторка налази да су то начин обликовања (представљања) политизованог питања, устројство економске и монетарне уније као децентрализованог и полицентричног система управљања и коначно, сложена и консоцијативна природа Европске уније.
format	Article
fullrecord	<record><control><sourceid>ceeol</sourceid><recordid>TN_cdi_ceeol_journals_878404</recordid><sourceformat>XML</sourceformat><sourcesystem>PC</sourcesystem><ceeol_id>878404</ceeol_id><sourcerecordid>878404</sourcerecordid><originalsourceid>FETCH-ceeol_journals_8784043</originalsourceid><addsrcrecordid>eNpjYeA0MDY10TW1tLDkYOAtLs4yMDAwMjUwNzIy4WSIuDDrwoILMy5MvzBBAciccGGewoUlQGrWhUUX5l1YoHBhPpCaDVSwCKLowjIg3XFhqsKFxQoXpl6YBNQ8D6hmIVDDvAsdQNELc8EKZvAwsKYl5hSn8kJpbgYZN9cQZw_d5NTU_Jz4rPzSojygeLyFuYWJgYkxAWkAdVBXTg</addsrcrecordid><sourcetype>Publisher</sourcetype><iscdi>true</iscdi><recordtype>article</recordtype></control><display><type>article</type><title>КРИЗА КАО ФАКТОР ПОЛИТИЗАЦИЈЕ У ЕВРОПСКОЈ УНИЈИ</title><source>DOAJ Directory of Open Access Journals</source><source>Elektronische Zeitschriftenbibliothek - Frei zugängliche E-Journals</source><creator>Radić Milosavljević, Ivana</creator><creatorcontrib>Radić Milosavljević, Ivana</creatorcontrib><description>У чланку ауторка испитује утицај велике кризе Европскеуније на процес политизације антикризних мера усвајаних током 2010. и 2011. године. Праћењем процеса усвајања „пакета шест мера”, као и анализом реаговања различитих националних и транснационалних политичких актера, ауторка показује да је уобичајена претпоставка о кризи као подстицајном фактору за политизацију само делимично исправна. Шест мера чији јециљ био да се унапреди некадашњи Пакт стабилности и раста и надзор над економским и фискалним политикама држава чланица ЕУ, значајно је ограничио овлашћења националних органа да се баве овим питањима али и повезаним политикама. И поред великог значаја и озбиљних последица ових шест антикризних мера, оне нису изазвале интензивну политизацију, бар не онакву која би омогућила да супротстављени захтеви различитих политичких актера утичу на коначан исход одлучивања и да се политизација из националних оквира пренесе на наднационални ниво. Напротив, криза сувереног дуга у ЕУ управо је послужила политичким елитама да евентуална спорна питања изолују од ширих политичких конфликата и да их држе махом унутар националних граница. Осим кризе, и други фактори допринели су умиривању политизације. Ауторка налази да су то начин обликовања (представљања) политизованог питања, устројство економске и монетарне уније као децентрализованог и полицентричног система управљања и коначно, сложена и консоцијативна природа Европске уније.</description><identifier>ISSN: 0354-5989</identifier><language>srp</language><publisher>Институт за политичке студије</publisher><subject>Politics / Political Sciences</subject><ispartof>Srpska politička misao, 2019, Vol.1 (2), p.73-94</ispartof><lds50>peer_reviewed</lds50><oa>free_for_read</oa><woscitedreferencessubscribed>false</woscitedreferencessubscribed></display><links><openurl>$$Topenurl_article</openurl><openurlfulltext>$$Topenurlfull_article</openurlfulltext><thumbnail>$$Uhttps://www.ceeol.com//api/image/getissuecoverimage?id=picture_2019_55192.jpg</thumbnail><link.rule.ids>315,781,785,4025</link.rule.ids></links><search><creatorcontrib>Radić Milosavljević, Ivana</creatorcontrib><title>КРИЗА КАО ФАКТОР ПОЛИТИЗАЦИЈЕ У ЕВРОПСКОЈ УНИЈИ</title><title>Srpska politička misao</title><addtitle>Serbian Political Thought</addtitle><description>У чланку ауторка испитује утицај велике кризе Европскеуније на процес политизације антикризних мера усвајаних током 2010. и 2011. године. Праћењем процеса усвајања „пакета шест мера”, као и анализом реаговања различитих националних и транснационалних политичких актера, ауторка показује да је уобичајена претпоставка о кризи као подстицајном фактору за политизацију само делимично исправна. Шест мера чији јециљ био да се унапреди некадашњи Пакт стабилности и раста и надзор над економским и фискалним политикама држава чланица ЕУ, значајно је ограничио овлашћења националних органа да се баве овим питањима али и повезаним политикама. И поред великог значаја и озбиљних последица ових шест антикризних мера, оне нису изазвале интензивну политизацију, бар не онакву која би омогућила да супротстављени захтеви различитих политичких актера утичу на коначан исход одлучивања и да се политизација из националних оквира пренесе на наднационални ниво. Напротив, криза сувереног дуга у ЕУ управо је послужила политичким елитама да евентуална спорна питања изолују од ширих политичких конфликата и да их држе махом унутар националних граница. Осим кризе, и други фактори допринели су умиривању политизације. Ауторка налази да су то начин обликовања (представљања) политизованог питања, устројство економске и монетарне уније као децентрализованог и полицентричног система управљања и коначно, сложена и консоцијативна природа Европске уније.</description><subject>Politics / Political Sciences</subject><issn>0354-5989</issn><fulltext>true</fulltext><rsrctype>article</rsrctype><creationdate>2019</creationdate><recordtype>article</recordtype><sourceid>REL</sourceid><recordid>eNpjYeA0MDY10TW1tLDkYOAtLs4yMDAwMjUwNzIy4WSIuDDrwoILMy5MvzBBAciccGGewoUlQGrWhUUX5l1YoHBhPpCaDVSwCKLowjIg3XFhqsKFxQoXpl6YBNQ8D6hmIVDDvAsdQNELc8EKZvAwsKYl5hSn8kJpbgYZN9cQZw_d5NTU_Jz4rPzSojygeLyFuYWJgYkxAWkAdVBXTg</recordid><startdate>2019</startdate><enddate>2019</enddate><creator>Radić Milosavljević, Ivana</creator><general>Институт за политичке студије</general><general>Institute for Political Studies</general><scope>AE2</scope><scope>BIXPP</scope><scope>REL</scope></search><sort><creationdate>2019</creationdate><title>КРИЗА КАО ФАКТОР ПОЛИТИЗАЦИЈЕ У ЕВРОПСКОЈ УНИЈИ</title><author>Radić Milosavljević, Ivana</author></sort><facets><frbrtype>5</frbrtype><frbrgroupid>cdi_FETCH-ceeol_journals_8784043</frbrgroupid><rsrctype>articles</rsrctype><prefilter>articles</prefilter><language>srp</language><creationdate>2019</creationdate><topic>Politics / Political Sciences</topic><toplevel>peer_reviewed</toplevel><toplevel>online_resources</toplevel><creatorcontrib>Radić Milosavljević, Ivana</creatorcontrib><collection>Central and Eastern European Online Library (C.E.E.O.L.) (DFG Nationallizenzen)</collection><collection>CEEOL: Open Access</collection><collection>Central and Eastern European Online Library</collection><jtitle>Srpska politička misao</jtitle></facets><delivery><delcategory>Remote Search Resource</delcategory><fulltext>fulltext</fulltext></delivery><addata><au>Radić Milosavljević, Ivana</au><format>journal</format><genre>article</genre><ristype>JOUR</ristype><atitle>КРИЗА КАО ФАКТОР ПОЛИТИЗАЦИЈЕ У ЕВРОПСКОЈ УНИЈИ</atitle><jtitle>Srpska politička misao</jtitle><addtitle>Serbian Political Thought</addtitle><date>2019</date><risdate>2019</risdate><volume>1</volume><issue>2</issue><spage>73</spage><epage>94</epage><pages>73-94</pages><issn>0354-5989</issn><abstract>У чланку ауторка испитује утицај велике кризе Европскеуније на процес политизације антикризних мера усвајаних током 2010. и 2011. године. Праћењем процеса усвајања „пакета шест мера”, као и анализом реаговања различитих националних и транснационалних политичких актера, ауторка показује да је уобичајена претпоставка о кризи као подстицајном фактору за политизацију само делимично исправна. Шест мера чији јециљ био да се унапреди некадашњи Пакт стабилности и раста и надзор над економским и фискалним политикама држава чланица ЕУ, значајно је ограничио овлашћења националних органа да се баве овим питањима али и повезаним политикама. И поред великог значаја и озбиљних последица ових шест антикризних мера, оне нису изазвале интензивну политизацију, бар не онакву која би омогућила да супротстављени захтеви различитих политичких актера утичу на коначан исход одлучивања и да се политизација из националних оквира пренесе на наднационални ниво. Напротив, криза сувереног дуга у ЕУ управо је послужила политичким елитама да евентуална спорна питања изолују од ширих политичких конфликата и да их држе махом унутар националних граница. Осим кризе, и други фактори допринели су умиривању политизације. Ауторка налази да су то начин обликовања (представљања) политизованог питања, устројство економске и монетарне уније као децентрализованог и полицентричног система управљања и коначно, сложена и консоцијативна природа Европске уније.</abstract><pub>Институт за политичке студије</pub><tpages>22</tpages><oa>free_for_read</oa></addata></record>
fulltext	fulltext
identifier	ISSN: 0354-5989
ispartof	Srpska politička misao, 2019, Vol.1 (2), p.73-94
issn	0354-5989
language	srp
recordid	cdi_ceeol_journals_878404
source	DOAJ Directory of Open Access Journals; Elektronische Zeitschriftenbibliothek - Frei zugängliche E-Journals
subjects	Politics / Political Sciences
title	КРИЗА КАО ФАКТОР ПОЛИТИЗАЦИЈЕ У ЕВРОПСКОЈ УНИЈИ
url	https://sfx.bib-bvb.de/sfx_tum?ctx_ver=Z39.88-2004&ctx_enc=info:ofi/enc:UTF-8&ctx_tim=2024-12-14T09%3A48%3A04IST&url_ver=Z39.88-2004&url_ctx_fmt=infofi/fmt:kev:mtx:ctx&rfr_id=info:sid/primo.exlibrisgroup.com:primo3-Article-ceeol&rft_val_fmt=info:ofi/fmt:kev:mtx:journal&rft.genre=article&rft.atitle=%D0%9A%D0%A0%D0%98%D0%97%D0%90%20%D0%9A%D0%90%D0%9E%20%D0%A4%D0%90%D0%9A%D0%A2%D0%9E%D0%A0%20%D0%9F%D0%9E%D0%9B%D0%98%D0%A2%D0%98%D0%97%D0%90%D0%A6%D0%98%D0%88%D0%95%20%D0%A3%20%D0%95%D0%92%D0%A0%D0%9E%D0%9F%D0%A1%D0%9A%D0%9E%D0%88%20%D0%A3%D0%9D%D0%98%D0%88%D0%98&rft.jtitle=Srpska%20politi%C4%8Dka%20misao&rft.au=Radi%C4%87%20Milosavljevi%C4%87,%20Ivana&rft.date=2019&rft.volume=1&rft.issue=2&rft.spage=73&rft.epage=94&rft.pages=73-94&rft.issn=0354-5989&rft_id=info:doi/&rft_dat=%3Cceeol%3E878404%3C/ceeol%3E%3Curl%3E%3C/url%3E&disable_directlink=true&sfx.directlink=off&sfx.report_link=0&rft_id=info:oai/&rft_id=info:pmid/&rft_ceeol_id=878404&rfr_iscdi=true